ludilo


zabava, muzika i sve sto ide uz to
 
PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi
Share | 
 

 Tenkovi drugog svetskog rata

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Tenkovi drugog svetskog rata   Čet Dec 20, 2007 2:14 pm

Pancer 38(t)
Panzer 38 je bio čehoslovački tenk korišćen od Nemačke u Drugom svetskom ratu
Nastanak

Već 1935 . godine u doba izlaska iz fabrika prvih primeraka tenka kasnije znanog kao Pancer 35 njegov proizvođač je bio uočio njegove nedostatke i počeo da proizvodi novi, moderniji tenk. Taj tenk imena LT-38 je prvi put predstavljen javnosti 1938. godine nakon čega dolazi do čehoslovačke narudžbe od 150 primeraka. Pre nego što je i jedan od tih tenkova bio proizveden 1939 . godine Čehoslovačka je bila pripojena od Nemačke, a sam tenk dobija ima Panzer 38


Pancer 38(t)
Glavne karakteristike
Dužina 4.61 m
Širina 2.14 m
Visina 2.40 m
Težina 9.5 T
Brzina 42 km/h na putu
Doseg 160 do 250 km
Glavno naoružanje top 37 mm L/47.8
Sporedno naoružanje 2 x mitraljez 7.92 mm Besa
Maksimalan oklop 30 mm
Motor benzinac Praga EPA
126 konja
Posada 4


Ratno delovanje

Nemački vrhovni štab je 1939 . godine ovaj tenk proglasio superiornim vlastitim modelima Pancer I i Pancer II tako da on dobija prioritet u proizvodnji. Tokom kasnijeg rata u Poljskoj i Norveškoj Pancer 38 čini osnovu nemačkih oklopnih snaga. U Francuskoj njemu se kvalitetno pridružuju Pancer III i Pancer IV , ali bez njega su još uvek bile nezamislive ozbiljne Njemačke vojne operacije. Početkom rata u Sovjetskom Savezu postaju očiti njegovi nedostaci u borbi protiv tenkova Crvene armije čiji oklop nije bio u stanju da probije. Bez obzira na te probleme on ostaje nezamenjiv do juna 1942. kada se od njega napokon odustaje.

Oprema

Prvobitni oklop ovog tenka je iznosio samo 25 mm, što je vremenom povećano do debljine od 50 mm koju su imali poslednji modeli pri napuštanju fabrike. Top se nikada nije nadograđivao tako da je njegov kalibar od 37 mm postao 1942. jednostavno preslab pogotovo ako imamo u vidu da tenk Pancer VI Tigar koji se pojavljuje samo koji mesec kasnije ima top kalibra 88 mm.

Zanimljivo je istaći da su Nemci, domogavši se ovog modela - naročito ako se ne zaboravi da je Hajnc Guderijan bio vatreni zagovornik mobilnosti tenka, tj. brzine - odmah povećali težinu njegovog oklopa za čitavu jednu tonu i tako smanjili maksimalnu brzinu sa 55 na 41 km/h.
Pre obustave proizvodnje bilo je izgrađeno ukupno 1400 primeraka ovog tenka.

Pancer I
Pancer I (PzKpfw I) je bio laki nemački tenk, proizveden tokom tridesetih godina dvadesetog veka. Iako je prvobitno bio zamišljen kao tenk za obuku posada, aktivno je učestvovao u borbama tokom Španskog građanskog rata i na početku Drugog svetskog rata.


Glavne karakteristike
Dužina 4.03 m
Širina 2.05 m
Visina 1.72 m
Težina 5.4 T
Brzina 37 km/h na putu
Doseg 200 km
Glavno naoružanje 2 mitraljeza MG34, 7.92 mm
Sporedno naoružanje nema
Maksimalan oklop 13 mm
Motor četvorocilindrični benzinski motor na vazdušno hlađenje Krupp M305
60 konja
Posada 2

Razvoj i karakteristike

Kada je 1933. godine Nemačka počela sa ponovnim naoružavanjem bilo je jasno da će za razvoj porodice oklopnih borbenih vozila biti potrebno nekoliko godina. U međuvremenu odlučeno je da se započne sa izradom lakih oklopnih vozila koja će moći da se koriste za obuku i sticanje neophodnog iskustva budućih tenkovskih posada. Zbog toga su zaključeni ugovori za izradu prototipova čitavog niza oklopnih vozila težine od 3.9 do 6.9 t i Krupov dizajn je izabran kao najbolji.
Pancer I A je bio mali tenk sa dva člana posade i karakteristikama od kojih je najveći deo bio neadekvatan čak i po tadašnjim standardima. Telo je bilo lako oklopljeno i imalo je puno otvora, spojeva i uglova što je povećavalo njegovu ranjivost. Motor je bio slab pa su i performanse bile loše. Pancer I je imao klasičan komercijalni menjač sa pet brzina i rikvercom. Vešanje je bilo veoma slično vešanju primenjenom na lakim tenkovima koje je 1920. god. proizveo Karden-Lojd po tome što su tri oslona točka i zadnji lenjivac bili povezani gredom sa spoljne strane. Pogonski točak nalazio se napred. Vozač i komandir bili su smešteni u istom odeljenju. Vozač je ulazio kroz otvor na telu tenka, dok je komandir ulazio kroz veliki otvor na vrhu kupole. Zbog veoma loše vidljivosti kada je tenk potpuno zatvoren komandir je često morao da otvori poklopac na kupoli kako bi u toku borbe imao bolju preglednost. Mala kupola pokretana je ručno, a komandir je takoće opsluživao i dva mitraljeza čiji borbeni komplet je iznosio 1525 metaka. Slab Krupov motor je zamenjen jačim Majbahovim šestocilindričnim benzinskim motorom koji je mogao da razvije 100 KS. Zbog novog motora telo tenka je neznatno produženo i dodat je još jedan par oslonih točkova dok je zadnji lenjivac bio odignut od zemlje. Novo vozilo koje je dobilo oznaku Pancer I B bilo je bolje od prethodnog modela ali je i dalje bilo slabo oklopljeno i loše naoružano.

Borbena upotreba

Model B je proizveden u preko 2000 komada iako se radilo samo o prelaznom vozilu koje je trebalo da popuni sastav oklopnih divizija do uvođenja novih boljih tenkova u naoružanje. Korišćen je u Španskom građanskom ratu, u Poljskoj, Francuskoj, Africi, Grčkoj i Balkanu pa čak i u Rusiji tokom 1941. godine iako je već tada bio uveliko zastareo. Ovaj mali i loše oklopljen tenk opstajao je na svim ovim ratištima zahvaljujući činjenici da je u to vreme malo armija imalo oformljenu protivtenkovsku odbranu. Čim bi došao u situaciju da se suoči sa organizovanom protivtenkovskom odbranom Pancer I je trpeo velike gubitke kao što je to bio slučaj prilikom povlačenja ka Denkerku kada je veliki broj ovih tenkova uništen od strane britanksih protivtenkovskih topova od dve funte.

Modifikacije

Pored standardne namene Pancer I uspešno je modifikovan u malo komandno vozilo opremljeno neophodnim sredstvima veze i naoružano jednim mitraljezom kalibra 7.92 mm. Kupola je bila zamenjena četvrtastom nadgradnjom a broj članova posade je povećan na 3 čoveka. Do 1938. godine proizvedeno je 200 komada ove verzije. Bio je raspoređen u oklopnim jedinicama i 96 ovih vozila je učestvovalo u napadu na Francusku.

Osim komandne varijante postojali su pokušaji da se šasija tenka Pancer I iskoristi kao osnova za izradu lovaca na tenkove i samohodne artiljerije. U prvoj ulozi vozilo je bilo naoružano protivtenkovskim topom kalibra 47 mm koji je bio montiran u otvorenom borbenom odeljenju. U drugoj varijnati vozilo je bilo naoružano teškim pešadijskim topom sIG 33 kalibra 150 mm koji je takođe bio montiran u otvorenom borbenom odeljenju. U oba slučaja šasija je bila preopterećena zbog čega su vozila imala loše performanse. Međutim, obe modifikacije su poslužile kao prelazna varijanta dok u naoružanje nemačke vojske nisu uvedena vozila posebno prilagođena ovim namenama.

Pancer II
Pancer II (PzKpfw II) je bio nemački laki tenk koji je proizveden u velikom broju tokom Drugog svetskog rata. Iako je zbog lošeg oklopa i male vatrene moći pred kraj 1942. god. povučen iz borbene upotrebe, njegova šasija poslužila je kao osnova za izradu samohodnih artiljerijskih oruđa koja su ostala u upotrebi do kraja rata.

Glavne karakteristike
Dužina 4.81 m
Širina 2.24 m
Visina 1.98 m
Težina 9.5 T
Brzina 40 km/h na putu
Doseg km
Glavno naoružanje top kalibra 2 cm KwK 30 ili 38
Sporedno naoružanje jedan spregnuti mitraljez MG 34, 7.92 mm
Maksimalan oklop verzija A, B i C, 30 mm ,verzija F, 35 mm
Motor Maybach HL 62 TR snage 130 KS
Posada 5


Istorijat
Pancer II (PzKpfw II) je proizveden na osnovu specifikacije nemačke armije iz 1934. god. Guderijan je u svojoj knjizi Oklopni vođa (Panzer leader) otkrio kako je zapravo nastao tenk Pancer II. S obzirom na značajno kašnjenje u razvoju i proizvodnji tenkova Mark III (PzKpfw III) i Mark IV (PzKpfw IV) general Luc se odlučio za razvoj prelaznog modela tenka kako bi se upotpunila praznina u nemačkim oklopnim divizijama izazvana ovim kašnjenjem. Između više ponuđenih konstrukcija izabran je model fabrike MAN naoružan topom kalibra 2 cm. Napravljeno je nekoliko prototipova od kojih su neki poslati u Španiju gde su testirani u borbenim uslovima u Španskom građanskom ratu. Prvi serijski model isporučen je 1935. god. ali je masovna proizvodnja kasnila 18 meseci zbog brojnih izmena i prepravki. Povećana je oklopna zaštita, naročito sa prednje strane, a određene izmene je pretrpelo i vešanje. Težina tenka povećana je za skoro 2.000 kg zbog čega su učinjeni pokušaji da se iz postojećeg motora izvuče što više konjskih snaga. Dodatnih 10 KS dobijeno je tako što su na postojećem motoru Majbah cilindri izbušeni na veću specijalu.

Prve tri verzije A, B i C su bile međusobno veoma slične osim manjih razlika u dimenzijama. Model C pojavio se 1937. godine i imao je deblji frontalni oklop što je povećalo ukupnu težinu na konačnih 9.500 kg. 1937. god. počeo je da stiže u jedinice i do 1939. godine više od 1.000 tenkova Mark II učestvovalo je u invaziji na Poljsku. Proizvodnja je trajala do početka 1943. godine kada je tenk već bio uveliko zastareo.

Telo tenka Pancer II bilo je sačinjeno od zavarenih oklopnih ploča koje su na prednjem delu bile debele 30 mm dok je na bokovima i na zadnjem delu njihova debljina bila 10 mm. Kupola je bila napravljena na isti način od oklopnih ploča debljine 30 mm na prednjem delu i 16 mm na bokovima i zadnjem delu kupole. Motor je bio smešten u zadnjem odeljku. Menjač je imao 6 brzina i rikverc. Vozač je bio smešten u prednjem delu sa leve strane. Naoružanje je predstavljalo poboljšanje u odnosu na Mark I (PzKpfw I) ali je i dalje bilo slabo u poređenju sa tenkovima koji su se u to vreme nalazili u naoružanju drugih zemalja; top kalibra 20 mm imao je domet od 600 m i koristio je samo protivoklopnu municiju. Borbeni komplet je bio sačinjen od 180 granata kalibra 20 mm i 1.425 zrna kalibra 7,92 mm za mitraljez. Međutim, probojna moć granata kalibra 20 mm nije bila impresivna. Vešanje je bilo sačinjeno od pet oslonih točkova na eliptičnim oprugama sa prednjim pogonskim točkovima i lenjivcima odignutim od tla. Ovakvo vešanje se pokazalo kao veoma efikasno i omogućavalo je, u granicama mogućnosti motora, prilično dobru pokretljivost i upravljivost.

Uprkos svojim ograničenjima Pancer II je činio kičmu nemačkih oklopnih divizija tako da se aprila 1942. godine u operativnoj upotrebi još uvek nalazilo 860 tenkova ovog tipa. Pred kraj 1940. godine učinjen je pokušaj da se poprave karakteristike ovog tenka i uskoro je u proizvodnju ušla verzija F. Prednja i bočna oklopna zaštita su pojačane i ugrađen je novi top, ali je kalibar ostao isti. Međutim, ove izmene su malo učinile da se poveća borbena vrednost tenka, ali je zato njegova težina povećana za još 1.000 kg. Šasija tenka Pancer II upotreljena je kao osnova za izradu nekoliko specijalizovanih vozila uključujući i verziju naoružanu bacačem plamena koja je bila sposobna za 80 hitaca dužine 2-3 sekunde.

Varijante tenka Pancer II
Pancer II Ausf a1,a2,a3

Krajem 1935. godine napravljeno je prvih deset tenkova, koji su dobili armijsku oznaku 2 cm MG Panzerwagen (MG - Maschinengewehr - mitraljez). Tenkovi su imali benzinske motore Maybach HL57 TR od 130 KS sa kojima su postizali maksimalnu brzinu od 40 kilometara/sat a radijus dejstva po putu 210 kilometara. Oklop se kretao od 5 do 14,5 milimetara. Oružje tenka bio je brzometni top KVK (KWK) 20mm (tenkovska varijanta topa Flak 30) i mitraljeza 7,92mm MG 34. Po novouvedenom sistemu obeležavanja borbenih i transportnih vozila Vermahta, novi tenk je dobio službenu oznaku Sd.Kfz.121. Takođe je uvedena i nova armijska oznaka, po kojoj su tih 10 tenkova dobila oznaku PzKpfw II Ausf a1. Sledećih 15 tenkova - Ausf a2, imalo je malih izmena u sistemu hlađenja motora i ventilaciji borbenog odelenja. Na svih 50 tenkova verzije Ausf a3 postavljena je pregrada kod motora, a u dnu korpusa otvor kako bi posadi bili dostupni uljni filter i pumpa za gorivo.

Pancer II Ausf C


Pancer II Ausf D/E


Poslednji put izmenio dana Čet Dec 20, 2007 4:18 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Nemacki tenkovi u 2.svetskom ratu 2   Čet Dec 20, 2007 4:13 pm

Pancer III
Pancer III (PzKpfw III) je bio nemački srednji tenk koji je uveden u naoružanje 1939. god. Učestvovao je u svim većim kampanjama u Drugom svetskom ratu.


Glavne karakteristike
Dužina 5.52 m
Širina 2.9 m
Visina 2.5 m
Težina 22 T
Brzina 40 km/h na putu
19 km/h izvan puta
Doseg 155 km
Glavno naoružanje KwK39 L/60 top 50 mm
Sporedno naoružanje 2× mitraljez 7.92mm
Maksimalan oklop 70 mm
Motor Majbah L 120 TR
265 KS (197 KW)
Posada 5


Istorijat

Na osnovu specifikacija nemačkog generala Hajnca Guderijana, Odsek za naoružanje nemačke vojske sačinio je plan za izradu srednjeg tenka maksimalne težine do 24.000 kg i maksimalne brzine od 35 km/h. Ovo oklopno vozilo je trebalo da bude osnovni tenk u naoružanju nemačkih oklopnih divizija, sposobno da se suprotstavi i nadjača protivničke tenkove.

Pancer III je bio dobar, ali ne i izuzetan tenk po pitanju oklopa, naoružanja i mobilnosti. Ipak, njegov najznačajniji uticaj je prelazak na tročlanu posadu u kupoli (nišandžija, poslužilac i komandir) u odnosu na dotadašnje kupole sa dva člana posade što je omogućilo komandiru da obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je da prati situaciju na bojištu i izdaje odgovarajuće komande drugim članovima posade.

Daimler-Benc, Krup, MAN i Rajnmetal su proizveli prototipe. Testiranje prototipova je sprovedeno u toku 1936. i 1937. godine, i izabran je prototip koji je proizveo Dajmler-Benc. Prvi Pancer III A je sišao sa proizvodne trake u maju 1937. godine, a ukupno je proizvedeno 10 ovih vozila od kojih su dva bila nenaoružanja. Masovna proizvodnja tenka otpočela je tek 1939. godine i to sa modelom III F.

Između 1937. i 1940. godine učinjeni su pokušaji da se izvrši standardizacija delova između Krupovog Pancera IV i Dajmler-Bencovog Pancera III.

Pancer III je trebalo da bude osnovni tenk nemačke vojske. Međutim, pokazalo se da njegov top kalibra 50 mm nije u stanju da probije debeli oklop ruskog tenka T-34, zbog čega je bio zamenjen bolje naoružanom varijantom Pancera IV, koji je bio opremnjen topom kalibra 75 mm sa velikom početnom brzinom projektila.

Kasnije, tokom rata Pancer III je takođe bio naoružan topom kalibra 75 mm (prvobitno korišćenog na Panceru IV). Zbog male početne brzine projektila bio namenjen za pružanje bliske vatrene podrške i borbu protiv neprijateljske pešadije (obično štiteći veće Pantere).

Pancer III je korišćen u kampanjama protiv Poljske, Francuske i Sovjetskog Saveza kao i u Severnoj Africi. Neki su još uvek bili u upotrebi tokom borbi u Normadiji i Arnhemu 1944. godine.

Oklop
Pancer III, modeli od A do C imalo su blago zakošeni oklop od homogenog čelika debljine 15 mm, dok je debljina oklopa na gornjem delu iznosila 10 mm, a na podu tenka 5 mm. Ubrzo je ustanovljeno da je postojeća oklopna zaštita nedovoljna zbog čega je debljina oklopa kod modela D, E, F i G povećana na 30 mm, dok je model H imao drugi dodatni sloj oklopa debljine 30 mm pričvršćen sa prednje i zadnje strane tenka. Model J je imao ploču od punog čelika debljine 50 mm sa prednje i zadnje strane, dok su modeli L, M i N imali dodatni sloj oklopa debljine 20 mm na prednjoj strani tela tenka.

Neuobičajeno debeo oklop na zadnjem delu tenka Pancer III značio je da ovaj tenk može da se suprotstavi protivničkim tenkovima i u napadu i u polvačenju dok su drugi tenkovi tokom borbe bili prinuđeni da oprezno manevrišu kako ne bi izložili neprijatelju svoju slabo oklopljenu pozadinu.

Naoružanje
Pancer III je bio namenjen za borbu sa drugim tenkovima. S obzirom na to da je 1935. godine standardni nemački protivtenkovski top bio KwK36 L/45 kalibra 37 mm, prvi tenkovi od modela A do modela F su bili naoružani ovim topom. Projektil tog malokalibarskog topa je imao početnu brzinu od 645 metara po sekundi. To znači da je i pored takvog kalibra imao sva obeležja topa sa velikom početnom brzinom projektila, ali se baš i nije mogao upotrebljavati u borbi protiv neprijateljske pešadije i protivtenkovskih baterija. General-pukovnik Hajnc Vilhelm Guderijan (nem. Heinz Wilhelm Guderian) - (17. jun 1888. - 14. maj 1954.g.) je po okončanju invazije na Poljsku 1939.g. i pred planirani napad na Francusku tražio da taj tenk dobije top od 50 mm. Takav top bi bio veći i koristio bi projektil koji bi takođe imao veliku početnu brzinu, ali bi mogao da ispaljuje i visokoeksplozivne projektile koji bi bili dovoljno snažni da obave isti posao kao i projektil topa od 75 mm KwK L/24 na Panceru IV.

Guderijan, na kraju, pre bitke za Francusku, maja 1940.g., ipak nije dobio topove od 50 mm za Pancere III. Top koji je dobio imao je cev kao i, u to doba standardni nemački protivtenkovski top, kalibra 37 mm.

Ipak, kako je dizajn tenka obuhvatio jači prsten kupole nego što je to bilo potrebno za montažu ovog topa bilo je moguće izvršiti prenaoružavanje kasnijih verzija tenka od modela G do modela M sa težim topovima KwK38 L/42 i KwK39 L/60 kalibra 50 mm.

Model N je bio naoružan istim topom KwK37 L/24 kalibra 75 mm sa kojim su bili naoružani prvi modeli tenka Pancer IV. Debljina čeonog oklopa je povećana sa 30 na 50 mm bez smanjenja brzine. Fabrika koja ga je proizvodila ipak nije uspela u njega da "ugura" dugačak tzv. "jurišni top" (nem. Sturmkanone, skraćeno StuK) kalibra 75 mm, jer je obruč kupole bio premali. Međutim, žrtvovanjem kupole, taj top je mogao da se montira na telo tenka. Rezultat je bio tzv. "Jurišni top" - "Šturmgešic" (nem. Sturmgeschütz, skraćeno StuG III). Ovaj model bio je namenjen za pružanje bliske podrške pešadiji i koji je sve više korišćen kao tzv. "lovac tenkova" (nem. Jagdpanzer).

Svi modeli do modela F bili su naoružani sa dva spregnuta mitranjeza kalibra 7.92 mm i jednim mitraljezom u telu tenka. Kasniji modeli imali su samo jedan spregnuti mitraljez.

Pancer IV

Glavne karakteristike
Dužina 5.93 m
Širina 3.70 m
Visina 2.88 m
Težina 23.6 t (sa dodatnim oklopom)
Brzina 42 km/h na putu
Doseg 210 km na putu
Glavno naoružanje top 75 mm KvK 40 L/43
Sporedno naoružanje 2 h MG34, 7.92 mm
Maksimalan oklop 50 + 30 mm
Motor linijski dizel motor Majbah HL 120 TRM V-12
300 konja
Posada 5


Pancer IV je bio jedini nemački tenk koji je bio u konstantnoj proizvodnji tokom čitavog Drugog svetskog rata. Nastao je na osnovu specifikacije nemačke vojske iz 1935. god. koja je predviđala da će bitke u budućnosti voditi dve vrste tenkova, brojnija verzija naoružana protivtenkovskim topom namenjena za borbu protiv neprijateljskih tenkova Mark III (PzKpfw III) i tenk namenjen za pružanje vatrene podrške naoružan topom velikog kalibra sposobnim da ispaljuje granate sa visoko eksplozivnim punjenjem. Ova uloga bila je namenjena za Pancer IV. Prema specifikacijama tenk je trebalo da bude naoružan kratkocevnim zdepastim topom 7.5 cm KwK L/24, sa jednom od najširih cevi koje su imali tenkovski topovi. Početna brzina projektila iznosila je samo 384 metara po sekundi. Zbog svog kratkog dometa taj top je naročito bio neprikladan za borbu protiv tenkova. Ali ako bi se uspeo približiti neprijateljskom tenku na udaljenost od oko 500 metara i da ga pogodi, njegov projektil je mogao da probije oklop do 40 mm debljine, a do 1939.g. malo je tenkova imalo deblji oklop. Težona projektila je iznosila oko 7,5 kilograma. Težina tenka nije smela da bude veća od 23.62 t.

Vozilo je i pored drugačije namene po konstrukciji trebalo da bude veoma slično sa tenkom Pancer III. Tek 1939. god. nemačka vojska počela je da dobija prve značajnije isporuke modela D ovog tenka. Iako su do septembra 1939.g fabrike isporučile samo 211 komada Pancera IV model je ipak učestvovao u poljskoj i u francuskoj kampanji kao i u napadu na SSSR 1941. god. tokom kojeg su do izražaja došla sva njegova ograničenja i nedostatci.

Deo stalne postavke Vojnog muzeja u Beogradu.

Pancer IV model D bio je neznatno veći od tenka Pancer III ali je koncepcijska sličnost između ova dva tenka bila očigledna. Prostor unutar tenka je bio podeljen na tri odeljka. Vozač i radio operater nalazili su se u prednjem odeljku, a jedan od dva mitraljeza MG 34 bio je montiran desno od vozača. U borbenom odeljku nalazili su se komandir tenka, nišandžija i poslužilac. Kupolu je pokretao elektro-motor dok je u tenku Pancer III kupola pokretana ručno. Motor se nalazio u zadnjem odeljku. Borbeni komplet je bio sačinjen od 80 granata kalibra 75 mm i 2.800 metaka za mitraljez.

Borbeno iskustvo je pokazalo da je Pancer IV pouzdan tenk solidne konstrukcije ali da je njegova oklopna zaštita preslaba da bi mogao da ispunjava svoj zadatak pružanja vatrene podrške jer su protivnički tenkovi uglavnom bili bolje oklopljeni. Poučena ovim iskustvom nemačka vojska je pokrenula program stalne modernizacije ovog tenka koji je trajao sve do završetka Drugog svetskog rata. Posle modela D usledio je model E koji je imao deblji frontalni oklop i novu kupolu. Sledeći model F trebalo je da postane glavna proizvodna verzija tenka ali je vrlo brzo zamenjen modelom F2 naoružanim topom sa dugom cevi kalibra 75 mm. Novo naoružanje je u potpunosti izmenilo ulogu ovog tenka koji je od sredine 1941. god. počeo da zamenjuje Pancer III u borbi protiv neprijateljskih tenkova. Model F je proizveden u velikom broju i borio se na svim frontovima. Zatim je usledila verzija G koja je imala bolju oklopnu zaštitu koja je pojačana dodatnim bočnim oklopnim pločama montiranim na specijalnim nosačima na kupoli i trupu. 1943. god. Pancer IV je naoružan novim topom 7.5 cm KwK 40 L/48 što mu je omogućilo da se uspešno suprotstavi bilo kom savezničkom tenku, a naročito ruskom T-34 koji mu je bio najbrojniji protivnik. Na poslednjem modelu J koji je napravljen 1944. god. dodatne oklopne ploče na nosačima na trupu su zbog nedostatka materijala zamenjene pločama od pletene čelične žice.

Do 1945. god. proizvedeno je i isporučeno preko 8.000 različitih modela tenka Pancer IV. Poslednje borbeno angažovanje Pancer IV imao je 1967. god. u Arapsko-izraelskom ratu i to na sirijskoj strani.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Nemacki tenkovi u 2.svetskom ratu 3   Čet Dec 20, 2007 4:15 pm

Pancer V-Panter
Pancer V (Sd.Kfz. 171) je bio nemački tenk koji se koristio u poslednja 24 meseca Drugog svetskog rata.


Glavne karakteristike
Dužina 6.88 m
Širina 3.40 m
Visina 2.98 m
Težina 45.500 kg
Brzina 46 km/h na putu
24 km/h izvan puta
Doseg 200 km na putu
177 km izvan puta
Glavno naoružanje top kalibra 75 mm KvK 42/L70
Sporedno naoružanje 2 h MG34, 7.92 mm
1 h MG42, 7.92 mm, na kupoli
Maksimalan oklop 110 mm
Motor dvanestocilindrični
Majbah HL230 P30
700 konja
Posada 5


Nastanak

Kako se kombinacija tenkova Pancer III i Pancer IV pokazala uspešnom na ratištima u zapadnoj Evropi i severnoj Africi Nemačka je još 1940. godine obustavila sav razvoj potencijalnih novih modela smatrajući da će dobiti rat pre nego što oni postanu zastareli. Neugodno iznenađenje borbenih susreta tih modela sa T-34 i KV-1 u Sovjetskom Savezu je razbilo to uverenje i dovelo do toga da je u novembru 1941. Hitler izdao naredbu o proizvodnji novog tenka koji će prvobitno imati ime Pancer V. Takmičenje za izgradnju novog tenka između Škode, Dajmler-Benca i MAN-a je dobio ovaj potonji u leto 1942. sa svojom unapređenom kopijom sovjetskog T-34. Početak proizvodnje novog tenka dogodio se tek u decembru 1942. godine. Po naređenju Hitlera ovaj tenk dobija 1944. godine ime Pantera .

Rad na naslediku Panzer IV serije je počeo još 1937. Razvoj je bio spor, tako da su se tek 1941. pojavila dva prototipa. Proizvođači su bili Henšel (model VK 3001(H)) i Porše (model VK 3001(K)). Spadali su u klasu tenkova od 30 do 35 tona .Odustalo se od daljeg razvoja i prioritet je dobio čuveni tenk Tigar. Kada je nemačka vojska juna 1941. napala Rusiju doživela je neprijatan šok u vidu tada monstruoznog tenka iz KV serije kao i za klasu lakšeg T-34. Ruske oklopne jedinice tada još nisu komunicirale radiom, niti su bile dovoljno obučene,tako da nisu imale većeg uticaja na razvoj situacije sve do Staljingradske bitke.

Kao odgovor na ovo, Hitler je 25. novembra 1941. naredio da se počne razvoj novog 30-tonskog tenka naoružanog sa 75mm topom. Za kupolu je bio zadužen Rajnmetal-Borsig dok su telo tenka radili Dajmler-Benc i MAN. Marta 1942. Dajmler-Benc je prvi predstavio prototip VK 3002 koji je bio baziran na prethodno odbačenom VK 3001. Ovo je u suštini bilo modifikovani T-34.Postojale su dve verzije sa različitim suspenzijama.

MAN je završio svoju verziju početkom proleća 1942. Maja 11. 1942. VK 3002 je zvanično nazvan Panter, a odmah zatim je 14. maja održan uporedni test prototipova, posle čega je MAN-ov zvanično pušten u proivodnju iako je pre toga Hitler naredio da se napravio 200 tenkova koje je Dajmler-Benc predstavio. Odluka je preinačena nakon problema koji su uočeni, a za koje bi bilo potrebno vreme da se isprave. Veliki problem bi takođe predstavljala velika sličnost između Pantera i T-34. Čak je i Škoda predstavila svoj model naziva T-25 zasnovanog na T-34, ali je i on odbačen.

Proizvodnja je bila zacrtana za decembar 1942. I to sa 75mm topom L/100, na kome je insinstirao Hitler lično. Pošto top dužine L100 još uvek nije bio razvijen prešlo se na kraći, KwK 42 L/70,koji je bio u stanju da probije oklop debljine 150mm na rastojanju od 1000m i time postigne bolje rezultate od Tigrovog 88mm topa. Ovime je dobijen izvrstan tenk praktično bez mana. Ugrađivanje širokih gusenica i jakog motora je omogućilo manji specifični pritisak i time se dobilo na upravljivosti. Ovo je takođe prvi nemački tenk sa oklopom “pod uglom”. Za razliku od T-34 serije, Panter je imao velike preklapajuće točkove kao i prvoklasnu suspenziju čime su omogućene velike brzine po lošem terenu.

Prva serija od 20 komada je nazvana Pancerkampfvagen V Panter Ausferung A i razlikovala se od kasnije serije A. Bili su lako oklopljeni (60mm prednjeg oklopa), sa motorom od 600KS (Majbah HL 210 P 45) I ranom verzijom KwK 42 L/70 topa. Ovi modeli su kasnije nazvani D1 i korišćeni samo za trening i obuku.

U decembru 1942. počela je sa proizvodnjom nova serija – D .Naređena je proizvodnja od 250 komada do 12. maja 1943, a narednih 750 da budu gotovi što pre. Prvi Panter verzije D je izašao iz fabrike 11. januara 1943. Glavna unapređenja su bolja oklopljenost, nova verzija topa,kao i kupola. Prvih 250 tenkova vezije D je imalo iste motore kao i D1, a glavna boljka je bio bočni oklop od samo 40 do 50 milimetara. Prvo borbeno služenje Panter je doživeo u operaciji Citadel, drugačije zvanom Kurska bitka. Sa njime se prvi put pojavio i lovac na tenkove Ferdinand (Sd.Kfz 184). Mnogi nisu ni učestvovali zbog problema sa motorom, transmijom i suspenzijom koji su tek kasnije rešeni. Sam Hajnc Guderijan je priznao da su previše podložni požaru. Samo 43 Pantera od početnih 250 je bilo u ispravnom stanju. Sledećih 600 tenkova iz serije su dobili obeležje D2. Imali su livenu komandirovu turelu, jači motor od 700KS (HL 230 P 30) kao i dodatni oklop sa strane.

Sledeća verzija je bila najbrojnija u bici na Normandiju. To je verzija A, i do maja 1944. ukupno 2200 Pantera ove serije je urađeno. Urađena je nova kupola, dodat kuglični MG34 u prednjem oklopu, kao i držač na kupoli za MG34 koji se koristio protiv aviona. Tokom vremena, ukupno pet različitih izduvnika je korišćeno.

Pretposlednja i najbrojnija serija pripada verziji G. Sa proizvodnjom je početo marta 1944. i do aprila 1945. je proizvedeno oko 2950 tenkova. Vizir na prednjem oklopu za vozača je uklonjen, a kasnije je dodat periskop. Redizajniran je prostor za motor kao i izduvni sistem. Takođe je bilo planirano da se koriste čelične obloge na točkovima umesto gumenih, ali je samo mala serija od 24 tenka proizvedena sa ovim dodatkom.

Poslednja generacija nije praktično ni postojala ali bi imala dosta bolje performanse. Verzija F bi imala bolju oklopljenost, totalno novu usku kupolu (Šmalturm), i KwK L/100 i samo sa čelikom obloženim točkovima. Samo jedan prototip je kompletno urađen dok postoje nepotvrđene informacije da ih je urađeno još nekoliko između aprila 20.-23. tako da je moguće da su učestvovali u borbi.

Panter Ausf. A u kamuflažnim bojama


Ratna dejstva

Vatreno krštenje ovaj tenk doživljava u julu 1943. godine u Kurskoj bici gde je poslat bez testiranja po naredbi Hitlera. Taj test na bojnom polju bio je tek donekle uspešan jer se većina poslatih tenkova pokvarila pre dolaska do vatrene linije. Oni koji se nisu pokvarili uništili su veliki broj protivničkih tenkova dokazujući uspeh njegovog vojnog dizajna. Kada su početne mehaničke boljke ovog tenka bile delimično ispravljene on je postao strah i trepet protivnika.

Crvena armija ga je poštovala kao protivnika na bojnom polju, ali i smatrala preskupim tenkom koji se lako kvari, tako da je naredila uništenje svih zarobljenih modela kada se prvi put pokvare za razliku od Pancera IV koji je ostajao u upotrebi. S druge strane, kada bi američke ili britanske vojne (oklopne ili pešadijske) trupe imale susret s Pancerom V nastupala bi opšta panika sa pozivom vazduhoplovstvu za hitno bombardovanje. Zapadni saveznici su redovno koristili sve zarobljene tenkove Pancer V smatrajući ih daleko boljim od bilo kog svog tenka.

Po američkoj statistici za uništenje jednog Pancera V bilo je potrebno izgubiti 5 Šermana ili 9 sovjetskih T-34, a stvarni je odnos možda bio i veći pošto se u septembru 1943. sedam Pantera sukobilo sa 70 tenkova T-34 i uništilo više od 25 protivnika bez gubitaka.

Iako prvobitno zamišljeno da ovaj tenk ulazi u borbu zajedno sa svojim starijim i jačim bratom imena Pancer VI Tigar to se veoma retko ispunjavalo zbog stalnih nedostataka ovog drugog legendarnog tenka što je na kraju bio nedostatak koji se retko primećivao zbog njegovog vlastitog kvaliteta.

Pancer VI-Tigar
Pancer VI Tigar je bio nemački teški tenk koji se nalazio u upotrebi od 1942. do 1945. godine.

Glavne karakteristike
Dužina 6.30 m
Širina 3.70 m
Visina 3.00 m
Težina 57.000 kg
Brzina 38 km/h na putu
Doseg 125 km na putu
Glavno naoružanje top kalibra 88 mm KvK 36/L56
Sporedno naoružanje 2 h MG34, 7.92 mm
Maksimalan oklop 100 mm
Motor dvanestocilindrični
Majbah HL230 P45
700 konja
Posada 5


Nastanak

Kako je bilo proteklo više od 7 godina od početka gradnje novog tenka, maja 1941. godine Hitler izdaje naredbu za izgradnju novog nemačkog tenka koji je trebalo da nasledi Pancer III i Pancer IV. Na Hitlerov rođendan 20. aprila 1942. godine fabrike Porše i Henšel su predstavile svoje prve prototipove. U julu iste godine prihvaćen je Henšelov model nakon čega počinje njegova proizvodnja pod imenom Pancer VI Tigar.

Ratno delovanje

Vatreno krštenje ovaj je tenk imao u kasno leto 1942. godine kod Lenjingrada kada doživljava debakl zbog mehaničkih kvarova nastalih zbog potpunog izostanka testiranja. Puno je više uspeha imao na zapadnom ratištu tokom bitke za Tunis početkom 1943. godine kada izaziva užas među Amerikancima i Britancima. Izveštaji Saveznika govore o potpunoj nemoći savezničkih tenkova prema Tigru, odnosno da je potrebno 5 tenkova Šerman koji moraju u širini napasti Tigra kako bi jedan od njih došao dovoljno blizu i možda ga uništio. Iz takvih napada u najboljem se slučaju vraćao samo jedan Šerman.

Na Istočnom frontu ostao je zapisan događaj u kojem je jedan Tigar napao pedesetak tenkova T-34 i uništio ih više od dvadeset, vrativši se u bazu nakon što je ostao bez municije. Crvena armija smatrala je da Tigra ponekad može uništiti T-34 (zavisi od toga u koji ga deo pogodi) pucajući iz najveće blizine ili klasičnim kamikaza napadom tokom kojeg se T-34 zabijao u Tigra samo da bi ubrzo oba izgorela. U bici kod Kurska, od 181 tenka tipa Tigar, Crvena armija je uspela da uništi samo 34 tenka.

Marta 1945. godine na frontovima ( Zapadni,Istočni i front u Italiji ) bilo je još 185 tenkova. Jedini Nemački saveznik koji je koristio tenkove Tigar, bila je Mađarska i to tri komada.

Oprema

Osnovna ideja oko koje je projektovan novi tenk bila je da se u njegovu kupolu postavi proslavljeni nemački protiv-avionski top kalibra 88 mm koji se pokazao i kao odlično oruđe za borbu protiv savezničkih tenkova. Kako se sa razvojem započelo pre pojave sovjetskih T-34 tenk je imao vertikalan oklop, za razliku od Pancera V, što je bilo nadoknađeno debljinom oklopa od 100 mm. Top je uništavao pogođene ciljeve na udaljenosti od 2 km tako da protivnik nije uspevao da mu se približi dovoljno da bi ga uništio.

Zbog visoke cene izrade Pancera VI koji je težio 56 tona napravljeno je samo 1.355 primeraka, što iznosi oko 25% od ukupne proizvodnje tenka Pancera V koji je ušao u serijsku proizvodnju 6 meseci kasnije. Taj problem ipak nije sprečio Nemačku da u još kasnijoj fazi rata započne s projektovanjem i proizvodnjom još težeg naslednika, Panzera VIb Kraljevskog tigra. Crvena armija nije htela da koristi zarobljene primerke ovoga tenka zbog njegovih stalnih mehaničkih problema.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Nemacki tenkovi u 2.svetskom ratu 4   Čet Dec 20, 2007 4:17 pm

Pancer VI Tigar II
Tigar II (Panzerkampfwagen VI Ausf. B) bio je nemački teški tenk iz Drugog svetskog rata. Uprkos teškom oklopu, u akciji je imao mehaničkih kvarova. Bio je poznat pod više imena, ali najpoznatiji nadimak bio mu je Kraljevski tigar.

Glavne karakteristike
Dužina 7.26 m (bez topa)
Širina 2.75 m
Visina 3.09 m
Težina 68 T
Brzina 35-38 km/h na putu
17 km/h izvan puta
Doseg 110-120 km na putu
Glavno naoružanje top 88 mm KvK 43 L/71
Sporedno naoružanje 3 × mitraljez 7.92mm MG34/42
Maksimalan oklop 180 mm
Motor Majbah HL 230 P30 (12 cilindara)
700 KS
Posada 5


Istorija

Tokom januara 1943. godine Hitler je naredio početak projekta gradnje novog njemačkog teškog tenka. Samo devet meseci kasnije prvi test prototip izgrađen od drveta prezentovan je njemačkom vojnom štabu dobivši od njega zeleno svetlo za start proizvodnje. Prvi primerci toga novog tenka sa početnim imenom Tigar II su izašli iz fabrike u decembru 1943. godine.

Ratno dejstvo

Glavni problem ovog oklopnog vozila kao i njegovog prethodnika Tigra je bilo izbacivanje na bojište bez testiranja, pa su mnogo češći slučajevi gubitka tenka usled mehaničkih kvarova neuočenih u proizvodnji nego u borbi.

Ako je Pancer VI Tigar na bojištu bio noćna mora za protivnike Pancer VIB je bio nešto nezamislivo. Prednji oklop ovog tenka tokom borbi s protivničkim tenkovima ili protivoklopnim vozilima nije nikad bio probijen. U najslavnijoj bici ovog tenka jedan Kraljevski tigar je 1945. godine napao 11 sovjetskih teških tenkova JS-2 i 135 drugih tenkova. Uništio ih je sveukupno 39 kada se napokon zbog nedostatka municije morao vratiti neoštećen u bazu.

Ovaj tenk najviše je korišćen u Bici za izbočinu 1945.

Marta 1945. godine u stroju se nalazilo 226 tenka.

Jedina prava pretnja ovom tenku bili su protivnički avioni koji su ga lako mogli uništiti.

Planiranje naslednika prvog Tigra je počelo još u maju 1941., ali je kontrusisanje počelo u januaru 1943. Hitler je naredio da se tenk naoruža dugačkim 88mm topom, da ima 150mm debeo prednji oklop i 80mm bočni. Ceo Tigar 2 je,u suštini,trebao da liči po konstrukciji na Panzer V Panther tenk.

Projekat razvoja su dobili Henschel i Porsche. Porsche je razvio dva modela,vrlo slična, sa jedinom razlikom u pogledu mesta kupole. Dobili su oznake VK4502(P) i bili su vrlo slični VK4501(P) modelu. Tip 180 je imao kupolu montirano na sredini šasije, a Tip 181 pozadi. Završili su na nivou drvenih modela.


Henschelov model se mnogo brže razvijao tako da je dobio "zeleno svetlo" za produkciju. Delio je mnogo delova sa Panterom 1 i 2,da bi se standardizovala i olakšala proizvodnja. VK4503(H) je u suštini bio uveličan Panter i vrlo se razlikovao od Tigra. Drveni model je oktobra 1943. u istočnoj Prusiji prikazan Hitleru. Pripeme za njegovu proizvodnju su počele u decembru 1943., u Henschelovoj fabrici u Kaselu. Od januara 1944. do marta 1945. proizvedeno je samo 489 ovih tenkova plus tri prototipa od ukupno 1500 naručenih i to u četiri serije: 420500,420500,420590 i 420680. Konačan završetak produkcije ovoh tenka je nastao bombardovanjem Henschelove fabrike u Kaselu.

Od januara 1944. do decembra mnogo toga se menjalo na tenku, ali ništa što bi značajno uticalo na pojavu. Menjali su se tipovi gusenica,ubacivanje i izbacivanje opreme za podvodni gaz,... Ali za sve iz ovoh perioda važi da su bili prekriveni anti-magnetnom navlakom(Zimmerit).

Prvih 50 tenkova je pravljeno sa Porscheovom kupolom, a kasnije sa Henschelovom(ili Kruppovom) . Poršeova kupola je bilo jednodelna, za razliku od Henšelove koje je bila dvodelna. U Royal Tigera je sa Poršeovom kupolom stajalo 80 komada 88 mm municije, a sa Henšelovom 86. Važno je napomenuti da je samo 25% od ukupne municije stajalo u pozadini kupole, dok se ostatak redjao duž bokova unutrašnjosti tenka. Kod Poršeove kupole, komandirova turela je bila malo pomerena u levo. Royal Tiger je sa Poršeovom kupolom težio 68,500 kg,a sa Henšelovim 69,800 kg.


Tigar 2 je posedovao 12 cilindrični Maybach HL 230 P30 motor sa ukupnih 700KS ,koji se takođe koristio za Pantera, sa 8-brzinskim Maybach OLVAR EG 40 12 16 B menjačem (8 brzina napred,a 4 nazad). U kombinaciji sa novim Henšelovim L 801 mehanizmom za upravljanje tenk je mogao da se okrene u mestu. Posedovao je 9 točkova po gusenici,obloženih gumom,koji su se preklapali. Pet su bili spoljašnji,a četiri unutrašnji. Ovo je bio napredak u odnosu na Tiger 1,ali ovaj tip suspenzije vrši veći pritisak na gusenice i tako im skraćuje vek trajanja. Posedovao je dva tipa gusenica:uže za transport(660mm) i šire prilikom služenja na terenu(800mm). Motor je bio slab za težinu tenka što je dovelo do lošeg snaga/težina odnosa - samo 10.1KS/tona. Ovo mu je značajno smanjilo mobilnost.Na ovo sve treba da se doda da je tenk tražio konstatno održavanje da bi bio operativan.

Ono po čemu je Tigar 2 sigurno poznat je top. To je bio vrlo precizni 88mm KwK 43 L71 top,koji je dugačak 6.3 m što nam govori oznaka L71 (dugačko 71 kalibara). U početku je bio opremljen sa binokularnim Turmzielfernrohr (TZF) 9b/1 nišanskim teleskompom, a kasnije sa monokularnim TZF 9d. Top je mogao da se podigne za 14 stepeni u odnosu na horizontalu u visinu,a 8 stepeni depresije. Jedna granata je težila skoro 20 Kg, sto je rezultovalo malom brzinom punjenja. Ipak,ovaj tenk je mogao da probije prednji oklop Šermana. Kromvela i T34-85 na udaljenosti od 3500m. Takođe je bio opremljen sa 90mm NbK 39 bacačem raketa koji bio montiran na kupoli. Pored topa,Tigar 2 je bio opremljen izuzetno, za to vreme, debelim prednjim oklopom. I dan danas ne postoje podaci da je on bio penetriran, za razliku od bočnog oklopa. Posedovao je FuG5 radio opremu,a neki su i FuG2.

Tigar 2 je prvi put bio korišćen u maju 1944. u operacijama blizu Minska.Korišćen je i bitci za Normandiju gde se pokazala njegova sklonost ka kvarovima. Ovo u kombinaciji sa savezničkim juršnim avionima se pokazala vrlo pogubnim po njega. Poznato je da su mnogi izgubljeni nakon istrošenog goriva, usled nemogućnosti ponovnog punjenja. Ipak,ovaj tenk sa iskusnom posadom predstavljao izuzetno opasnog protivnika. Poznato je da je ulazio u duele sa Šermanima na rastojanju od samo 150 jardi i izlazio kao pobednik, dok su se neprijateljske granate samo odbijale od njegovog prednjeg oklopa.

Oprema

Neprobojni prednji nagnuti oklop debljine od 180 mm nikad nije bio probijen, ali zabeleženo je kako je zadnji nagnuti oklop od 80 mm bio nekoliko puta probijen od strane protivničkih tenkova. Ako se uzme u obzir da je izgrađeno 487 komada ovog tenka teškog 68 tona, a praktično zabeležen je svaki tenk koji mu je uspio probiti zadnji oklop govori više nego bilo šta drugo koliko se to retko dešavalo. Njegov kvalitetni top od 88 mm je bio u mogućnosti da uništi svaki protivnički tenk na udaljenosti većoj od 2 km, što je nekoliko puta veća udaljenost od one na koju su trebali stići protivnici da bi imali i najmanju šansu. Problem ovog tenka je bila prije svega njegova težina od 68 tona. Zbog toga Kraljevski tigar je najčešće ostao zatvoren na području između dve rijeke jer malo koji most je mogao izdržati njegovu težinu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Pon Dec 24, 2007 7:55 am

Evo i brace rusa Smile
T-26
T-26 je bio sovjetski tenk koji se nalazio u proizvodnji do 1940. godine
Glavne karakteristike
Dužina 4.88 m
Širina 3.41 m
Visina 2.41 m
Težina 9.4 T
Brzina 28 km/h na putu
km/h izvan puta
Doseg 175 km
Glavno naoružanje top 45 mm Model 32
Sporedno naoružanje 1 ili 2 DT mitraljeza
Maksimalan oklop 6-25 mm
Motor GAZ T-26 benzinac
91 konja
Posada 3


Nastanak

Krajem dvadesetih godina XX. veka britanska kompanija Vikers je proizvela svoj 6 tonski tenk koji postaje veliki izvozni uspeh. Koristeći taj tenk kao osnovu Sovjetski savez kupuje njegovu licencu i počinje 1931. godine proizvodnju svoje verzije tog tenka pod imenom T-26. Do završetka proizvodnje 1940. godine bilo je proizvedeno sveukupno 12000 njegovih primeraka.

Ratna upotreba

Prvo vatreno krštenje ovaj tenk doživljava tokom Španskog građanskog rata kada se dokazuje kao puno bolji od Pancer I tenka i u najmanju ruku jednak tada najboljem nemačkom tenku Pancer II. Bez obzira na poboljšanja modela odnos između te tri vrste tenkova ostaje istovetan i u trenutku nemačkog napada na Sovjetski Savez samo što tada protivnici u bitku ubacuju svoje nove modele Pancer III i Pancer IV protiv kojih T-26 jednostavno nije mogao ništa.

Osim toga tokom aprila 1941. godine pojavio se i drugi za vrhovni štab Crvene armije neočekivani problem. Oni su na papiru posedovali 12.000 primeraka ovog tenka, ali u stvarnosti zbog nedostatka delova ili neodržavanja manje od 1.000 primeraka je bilo borbeno sposobno tako da ih je velika većina zarobljena bez borbe.

Kako su Nemci tokom prve godine rata postepeno povećavali oklop svojih tenkova, tako je upotrebljivost ovog predratnog modela padala sve niže do polovine 1942. godine kada se donosi odluka o prestanku njegovog korišćenja.

Oprema

Početna verzija ovog tenka je bila naoružana samo sa automatskim oružjem koje se odmah posle prve godine proizvodnje skida da bi bilo zamenjeno topom od 37 mm koji se nakon samo 12 meseci menja s onim većim od 45 mm. Verzija T-26 naoružana tim topom se proslavila u borbama s nemačkim i italijanskim oklopnim jedinicama tokom Španskog građanskog rata. Kada potreba za stalno većim topom radi probijanja neprijateljskog oklopa rezultira krajem tridesetih godina neuspehom tokom ugradnje topa od 76.2 mm donosi se odluka o zaustavljanju proizvodnje ovog tenka.

Kako je rasla veličina topa u T-26 tako je slično rasla debljina oklopa koji raste od 15 na 25 mm ( najčvršće mesto). Odluka o prestanku proizvodnje 1940. godine pada zajedno s odlukom o gradnji njegovog naslednika imena T-34
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Pon Dec 24, 2007 7:59 am

T-28
T-28 je bio srednji više-kupolni tenk sovjetske proizvodnje. Prototip je proizveden 1931. god. a serijska proizvodnja je započela 1932. god. T-28 je bio tenk namenjen za podršku pešadiji prilikom proboja utvrđenih položaja. Bilo je planirano da se tokom borbenih dejstava upotrebljava zajedno sa većim i težim T-35 sa kojim je imao dosta zajedničkih komponenti.

Glavne karakteristike
Dužina 7.44 m
Širina 2.87 m
Visina 2.82 m
Težina 28 T
Brzina 37 km/h na putu
Doseg 220 km
Glavno naoružanje top 76.2 mm
Sporedno naoružanje 4-5 × DT mitraljez 7.62mm
Maksimalan oklop 50-80 mm
Motor M-17 12 cilindara
500 konja
Posada 6


Proizvodnja

T-28 je imao jednu veliku kupolu u kojoj je bilo smešten top kalibra 76.2 mm i dve manje kupole sa mitraljezima kalibra 7.62 mm. Tokom 8 godina koliko je trajala proizvodnja od 1933. do 1940. god. proizvedeno je ukupno 503 primerka.

Borbena istorija

T-28 je korišćen tokom ruske invazije na Poljsku, Zimskog rata i u kratkom sukobu sa Japanom 1939. god. Na početku Zimskog rata T-28 je korišćen za direktne napade na finske utvrđene položaje. Tokom ovih operacija ustanovljeno je da je oklopna zaštita tenka nedovoljna zbog čega je pokrenut program za njegovo poboljšanje. Prednja oklopna ploča je sa 50 mm ojačana na 80 mm, dok je bočni oklop pojačan na 40 mm. Ova poboljšana varijanta tenka T-28 učestvovala je u proboju utvrđenih finskih položaja na Manerhajmovoj liniji. Ubrzo zatim proizvodnja je obustavljena jer je prednost data novom ruskom tenku T-34. Najveći broj tenkova T-28 je izgubljen u borbama tokom prva dva meseca od početka nemačkog napada na SSSR.

Finci su T-28 zvali "Postivaunu" („poštanski vagon“ ili poštanska kočija), nadimak koji su navodno počeli da koriste kada je u jednom uništenom sovjetskom tenku otkriveno da je posada koristila poštanske džakove kako bi povećala zaštitu tenka. Još jedno objašnjenje je da je visoki profil tenka Fince podsećao na poštansku kočiju koja je korišćena na „divljem zapadu“ SAD. Finci su zarobili 10 tenkova T-28 tokom Zimskog i Produženog rata i koristili su ih sve do 1944. god.

Danas postoji pet očuvanih primeraka ovog tenka. Četiri se nalaze u Finskoj, a jedan u Moskvi.

Ocena

Iako je T-28 opravdano smatran zastarelim do 1941. god., važno je imati u vidu da je Crvena armija prve tenkove tog tipa uvela u naoružanjeu još 1933. god. u vreme kada je najbrojniji tenk u sastavu francuske armije bio Reno FT-17 i kada Vermaht uopšte nije imao tenkove. Ni jedna armija nekoliko narednih godina neće imati u serijskoj proizvodnji tenk koji bi se mogao uporediti sa T-28.

T-28 je za svoje vreme imao nekoliko naprednih rešenja, uključujući radio uređaj (u svim tenkovima) i postolje za protiv-avionski mitraljez. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, mnoge varijante ovog tenka dobile su jači oklop čime su bile ravnopravne sa nemačkim tenkom Pancer IV.

Pored određenih prednosti T-28 je imao i značajne nedostatke. Njegovo vešanje je bilo izuzetno loše, ali mnogi od sistema vešanja koji su primenjivani na tenkovima tokom Drugog svetskog rata još uvek nisu bili razvijeni. Motor i transmisija su takođe bili problematični. Najveći nedostatak ovog tenka je svakako bila činjenica da nije bio pogodan za modernizaciju. Iako su se T-28 i raniji modeli Pancera IV mogli porediti po pitanju oklopne zaštite i vatrene moći, Pancer IV je bio daleko povoljniji za modernizaciju što mu je omogućilo da ostane u upotrebi do kraja Drugog svetskog rata, dok je T-28 bio zastareo već na samom početku sukoba.

Nažalost, u vreme kada je T-28 po prvi put učestvovao u borbama tokom 1939. god. vreme ga je već bilo pregazilo. Tokom tridesetih godina 20. veka razvijeni su prvi pouzdani sistemi vešanja koji su omogućili brzo kretanje tenkova po terenu, razvijeni su prvi namenski anti-tenkovski topovi i postepeno je povećana vatrena moć tenkova. Iskustva iz Španskog građanskog rata pokazala su da pešadijske jedinice naoružane malim, vučnim protiv-tenkovskim topovima mogu da unište bilo koji savremeni tenk zbog čega su slabije oklopljeni tenkovi, početkom tridesetih godina postali izrazito ranjivi.

Varijante

*T-28 Model 1934 – glavni proizvodni model sa istim kupolama kao na teškom tenku T-35 i topom Model 27/32 76.2 mm.
*T-28 Model 1938 – verzija sa poboljšanim topom L-10 76.2 mm, poboljšanom stabilizacijom glavnog naoružanja i pobošljanim motorom Model M-17L.
*T-28E – model sa dodatnim oklopom nastao 1940. god. na osnovu loših iskustava iz Finske. Ukupna debljina prednjeg oklopa povećana je na 80 mm, težina na 32 t, a maksimalna brzina je smanjena na 23 km/h.
*T-28 Model 1940 – poslednja proizvedena serija od 12 tenkova koja je imala istu konusnu kupolu kao poslednja verzija tenka T-35

Eksperimentalne verzije

Nekoliko samohodnih topova, IT-28 mostonosac i inžinjerijsko vozilo sa valjkom za razminiranje, testirani su na šasiji tenka T-28 ali ni jedno nije ušlo u serijsku proizvodnju. T-29 je bio prototip srednjeg tenka sa oklopnom nadgradnjom tenka T-28 baziranoj na šasiji BT tenka – kasnija varijanta ovog tenka razmatrana je za učestvovanje na konkursu koji je doveo do nastanka T-34 ali je do tada već bila zastarela (ne treba je mešati sa projektom Grote tenka koji je takođe imao oznaku T-29).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Pon Dec 24, 2007 1:01 pm

T-34

T-34 je sovjetski srednji tenk često označavan kao najbolji i najuticajniji tenk Drugog svetskog rata. Prvi takav tenk proizveden je 1940. u Harkovu. Kao najproizvedeniji tenk svih vremena, bio je u službi do 1990-ih.

Glavne karakteristike
Dužina 6.75 m
Širina 3.00 m
Visina 2.45 m
Težina 30.9 T
Brzina 55 km/h na putu
26 km/h izvan puta
Doseg 465 km
Glavno naoružanje 76.2mm F-34
Sporedno naoružanje 2×7.62mm mitraljezi
Maksimalan oklop 70 mm
Motor Diesel model V-2
500 konja (373 kW)
Posada 4


Razvoj

Sovjetski tenk T-34 proizveden je u fabrici lokomotiva Kominterna u Harkovu. Na razvoju ovog tenka radio je mladi ruski inženjer M.I.Koškin koji je 1936. god. prebačen u Kominterna fabriku kao glavni projektant. Ova fabrika je bila zadužena za konstantnu modernizaciju BT tenkova (tzv. brzohodni tenkovi koji su mogli da se kreću i bez gusenica što im je omogućilo da na putu razviju velike brzine). Iskustva iz Španskog građanskog rata su pokazala da su naoružanje i oklop ruskog tenka BT neodovoljni da bi mogao uspešno da se suprotstavi novim modelima tenkova čija je proizvodnja već počela u nekim evropskim zemljama. Zbog toga je 1937. god. fabrika dobila zadatak da projektuje novi srednji tenk, takođe sa mogućnošću kretanja i na gusenicama i na točkovima kao i BT. Prototip, koji je nosio oznaku A-20, završen je novembra iste godine. Novi srednji tenk bio je težak 17.7 t i bio je naoružan topom kalibra 45 mm. Oklop je bio postavljen pod velikim uglom, što će kasnije biti jedna od glavnih karakteristika tenka T-34. A-20 je bio prvi u seriji tzv. tenkova otpornih na granate. Šasija je bila ista kao i kod BT modela ali sa manjim izmenama. Ubrzo je proizveden i model A-30 koji je bio naoružan topom kalibra 76.2 mm.

Koškin je ubrzo došao do zaključka da je insistiranje na mogućnosti da ruski tenkovi mogu da se kreću i bez gusenica pogrešno. Crvena armija je vrlo retko koristila mogućnost da BT tenkove upotrebljava bez gusenica, a ovakav dizajn je dodatno komplikovao proces proizvodnje i nametao je određena ograničenja u pogledu maksimalne težine. Zbog toga je predložio konstruisanje novog tenka koji će se kretati isključivo na gusenicama. Novi model nosio je oznaku A-32 (kasnije T-32). Glavni vojni komitet SSSR-a dozvolio je konstruisanje modela A-32 ali nije odustao od ideje korišćenja tenka sa mogućnošću kretanja i na točkovima. Zato je zatraženo da se A-20 i A-32 uporedno testiraju. Oba prototipa proizvedena su 1939. god. u Harkovu i predstavljena su Upravi za oklopne snage. Uprava je predložila da se na modelu T-32 pojačaju oklopna zaštita i glavno naoružanje. Novi model na kojem su izvršene ove modifikacije dobio je oznaku T-34.

Zbog ozbiljne međunarodne situacije Glavni vojni komitet SSSR-a je, nakon završetka prototipa 19. decembra 1939. god. prihvatio uvođenje T-34 kao osnovnog oklopnog vozila u naoružanju sovjetskih snaga. Pred kraj januara 1940. god. proizveden je prvi serijski T-34. Tokom februara iste godine dva primerka ovog tenka prošla su stroga terenska ispitivanja pod nadzorom samog Koškina. Krajem juna 1940. godine završena je izrada proizvodnih nacrta i započela je serijska proizvodnja T-34. S obzirom na to da se Koškin u međuvremenu razboleo, projekat je preuzeo A. A. Morozov.

Između 1940. i 1944. godine proizvedeno je skoro 36.000 komada T-34. Od 1944. do 1945. godine proizvedeno je i 23.000 komada modela T-34/85. Posle rata T-34 nije više masovno proizvođen ali je do 1946. godine proizvedeno preko 2.000 komada. Proizvodnja T-34 je ponovo pokrenuta 1951. godine u Poljskoj i Čehoslovačkoj u kojima je proizvedeno 1.380 i 3.185 komada modela T-34/85. Prema nekim procenama ukupno je proizvedeno 65.947 šasija ovog tenka koje nisu upotrebljene za izradu jurišnih topova ili bilo koje druge varijante oklopnog vozila. Mnogi od ovih tenkova učestvovali su u sukobima širom planete tokom Hladnog rata.

Borbena upotreba

Drugi svetski rat

T-34 je veoma brzo postao simbol sovjetskog otpora nemačkom argesoru. Nemački vojnici, koji su obučavani da nipodaštavaju Crvenu armiju i da sovjetskog vojnika smatraju pripadnikom niže rase bili su veoma iznenađeni pojavom T-34 koji se po kvalitetu i vatrenoj moći u velikoj meri razlikovao od svih tenkova sa kojima su se do tada susretali na evropskom ratištu. T-34 je mogao bez problema da se suprotstavi bilo kom nemačkom tenku koji se tada nalazio u naoružanju nemačke armije. Međutim, kao i svako novo vozilo T-34 je patio od određenih mehaničkih nedostataka. Nije bilo neuobičajeno da prvi T-34 idu u napad noseći rezervnu kutiju menjača sa sobom. Mehanički nedostaci su ubrzo otklonjeni i T-34 je postao jedan od najboljih tenkova u Drugom svetskom ratu.

Tokom zime 1941-42. godine T-34 je bio u prednosti nad nemačkim tenkovima zbog svoje sposobnosti da se kreće kroz duboki sneg ili blato zahvaljujući svojim širokim gusenicama i velikim nosećim točkovima. Nemačka pešadija, koja je na početk napada na SSSR uglavnom bila naoružana protivtenkovskim topovima Pak 36 kalibra 37 mm i PaK 38 kalibra 50 mm nije imala oruđe kojim bi mogla da se suprotstavi novom ruskom tenku. Uprkos tome, nizak nivo obuke sovjetskih tenkovskih posada i neiskustvo njihovih komandanata onemogućili su da T-34 dokaže svoj kvalitet na bojnom polju.

Akcenat u proizvodnji sovjetskh tenkova, a naročito T-34 bio je stavljen na popunu jedinica koje su pretrpele velike gubitke tokom prve godine nemačkog napada. Zbog toga je ostalo malo mesta za tehničko usavršavanje koje bi dovelo do smanjenja masovne proizvodnje. Sredinom 1943. godine proizvodnja T-34 premašila je 1.000 komada mesečno što je bilo više od nemačke mesečne proizvodnje tenkova. Međutim, zbog loše taktičke upotrebe ruski tenkovski gubici su takođe bili mnogo veći od nemačkih.

Suočeni sa dobro naoružanim i oklopljenim sovjetskim tenkovima Nemci su počeli da opremaju svoje jedinice novim protivtenkovskim topom PaK 40 kalibra 75 mm. Takođe, sredinom 1943. godine Nemci su na bojištu počeli da koriste tenkove Pancer V Panter i Pancer VI Tiger koji su imali topove kalibra 75 i 88 mm i koji su bili tehnički superiorniji u odnosu na T-34 zbog čega su ruski tenkovski gubici i dalje bili izuzetno visoki.

Tokom poslednje godine rata sovjetska taktička upotreba oklopnih jedinica se značajno popravila, ali su gubici u tenkovima i dalje bili veliki. Zbog toga je 1944. godine u naoružanje uvedena nova verzija T-34/85 koja je bila naoružana topom kalibra 85 mm i sa poboljšanom oklopnom zaštitom i pokretljivošću. Novi T-34/85 je i dalje bio inferioran u odnosu na nemački tenk Panter što je nadoknađivao svojom brojnošću. Ipak, koristeći svoje prednosti kao i prilagođavajući se trenutnoj taktičkoj situaciji na bojištu T-34/85 je bio dovoljno dobar da preokrene jezičak na vagi u korist Sovjetskog Saveza.

Na početku Drugog svetskog rata T-34 je činio jedva 5% od ukupnog broja ruskih tenkova; do sredine 1943. god. udeo tenka T-34 u ukupnom broju ruskih tenkova je dostigao 50-60% i nastavio je da raste sve do kraja rata. Do trenutka kada je T-34 postao najbrojniji sovjetski tenk Nemci su već razvili nove tenkove (npr. Panter koji je nastao po ugledu na T-34) koji su imali bolje performanse. Sovjetski teški tenkovi IS serije, koju su proizvođeni u drugoj polovini rata, takođe su imali bolje karakteristike od T-34.

U odnosu na tenkove zapadnih sila u Drugom svetskom ratu T-34 se najlakše mogao uporediti sa američkim Šermanom. Oba tenka su predstavljala značajan napredak u vreme kada su konstruisani. Oba tenka su prošla brojne modifikacije koje su povećale njihovu borbenu sposobnost. Oba tenka su bila prilagođena masovnoj proizvodnji i lako su se održavala u terenskim uslovima. Ni jedan nije mogao samostalno da se suprotstavi najnovijim nemačkim tenkovima Panter i Tigar. Tenk ima mnoge uloge na ratištu. Jedna od njih je da pruža podršku pešadiji. Međutim, osnovna uloga tenka je borba sa neprijateljskim tenkovima. Nemačka proizvodnja tenkova je bila ograničena na relativno mali broj superiornih tenkova čija komplikovana konstrukcija je onemogućavala masovnu proizvodnju kao što je bila sovjetska. Sovjetska odluka da proizvede veliki broj tenkova T-34 uz postepeno otklanjanje nedostataka i poboljšanje konstrukcije pokazala se kao ispravnijom od nemačke i u velikoj meri je doprinela pobedi u Drugom svetskom ratu.

Hladni rat

Posle Drugog svetskog rata T-35/85 je korišćen u ratu u Koreji - prethodnicu invazije Severnokorejskih snaga na Južnu Koreju 1950. godine činili su pukovi ovih tenkova. Na Južnokorejskoj strani suprotstavili su im se američki tenkovi Šerman i M-26 Peršing koji su se nalazili u sastavu snaga UN. T-34 je takođe korišćen u sukobima na Bliskom Istoku, Vijetnamu i u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Hrvatska vojska je nasledila 25-30 T-34 od bivše JNA ali su oni povučeni iz upotrebe. Takođe je učestovao i u gušenju ustanka u Mađarskoj 1956. godine, a nekoliko komada nalazilo se i u naoružanju zaraćenih strana u Avganistanu.

Borbena efikasnost

"Najbolji tenk na svetu" - Feldmaršal Paul Ludvig Evald fon Klajst (Lidel Hart, 1951.).

Borbena efikasnost sovjetskog tenka T-34 na početku rata može se oceniti na osnovu njegovih "čvrstih" i "mekih" karakteristika, s tim da se pod "čvrstim" karakteristikama podrazumevaju, oklop, vatrena moć i pokretljivost, dok se pod "mekim" karakteristikama podrazumevaju ergonomske osobine kao što su jednostavost upotrebe, preglednost iz tenka, raspored posade i dr. T-34 je imao izvanredne "čvrste" karakteristike, dok su "meke" karakteristike bile loše.

"Velika trojka" tj. najvažnije tri karakteristike konstrukcije tenkova su oduvek bili oklop, vatrena moć i pokretljivost. T-34 je imao izvanredan balans između ova tri činioca. Model proizveden početkom 1941. god. imao je debeo, zakošen oklop koji je na srednjim rastojanjima mogao da izdrži pogodak bilo kog standardnog nemačkog protivtenkovskog oruđa. T-34 je mogao biti uništen samo dejstvom nemačkog protivavionskog topa kalibra 88 mm ili dejstvom protivtenkovskog topa kalibra 50 mm i kratkocevnog topa od 75 mm sa malih rastojanja. Najveći broj nemačkih tenkova tokom 1941. god. nije bio naoružan topom kalibra 75 mm; standardno naoružanje nemačkih tenkova u to vreme bio je top kalibra 37 mm. Od sredine 1942. god. T-34 je postao ranjiv na poboljšana nemačka protivtenkovska oruđa i tako je ostalo do kraja rata ali je njegova oklopna zaštita bila ravnopravna ako ne i bolja od oklopne zaštite američkog tenka M-4 Šerman i nemačkog tenka Pancer IV.

Po pitanju vatrene moći, T-34 je početkom 1941. god. bio superioran u odnosu na sve nemačke tenkove. Njegov top kalibra 76 mm mogao je bez problema da probije oklop bilo kog nemačkog tenka. Ovaj top je pored protivoklopne koristio i visoko-eksplozivne granate kojima je dejstvovao protiv mekih ciljeva i neprijateljske pešadije. Sa uvođenjem novih nemačkih tenkova tipa Panter i Tigar u naoružanje početkom 1943. god. T-34 je izgubio prednost u vatrenoj moći koju je do tada uživao. Zbog toga su sovjetski konstruktori modifikovali kupolu tenka i u nju ugradili top kalibra 85 mm. Ova modifikacija nije ga učinila boljim od novih nemačkih tenkova ali je granata ispaljivana iz ovog topa mogla pod određenim uslovima i sa određenih rastojanja da probije oklop tenkova Panter i Tigar.

Pokretljivost je bila velika prednost T-34. Široke gusenice, odlično vešanje tipa "kristi" i snažan motor učinili su ga jednim od najpokretljivijih i najbržih srednjih tenkova u Drugom svetskom ratu. Široke gusenice omogućavale su mu da se relativno lako kreće po blatu i dubokom snegu, a široki samonoseći točkovi "kristi" suspenzije mogli su bez problema da izdrže vožnju izvan puta i pružali su dodatnu bočnu zaštitu.

Odlični čvrsti faktori učinili su da T-34 postavi standarde koje će tokom Drugog svetskog rata nerado usvojiti čak i nemački konstruktori.

Međutim, neki faktori kod T-34 su bili izuzetno loši, uprkos nekim poboljšanjima tokom rata. Sve verzije ovog tenka naoružane topom od 76 mm imale su skučenu kupolu sa dva člana posade. Komandir je imao lošu preglednost izvan kupole: zbog poklopca na kupoli, koji se otvarao unapred, bio je prinuđen da situaciju na boljnom polju prati kroz jedan vizir i jedan pokretni periskop. Pored komandovanja tenkom, morao je da rukuje i glavnim naoružanjem za razliku od nemačkih, britanskih i engleskih tenkova koji su uglavnom imali kupole sa tri člana posade, komandirom, topdžijom i poslužiocem (puniocem). Komandir koji je imao još dva člana posade u kupoli mogao je u potpunosti da se posveti svom zadatku. Ovaj nedostatak ispravljen je u modelu T-34/85 koji je imao kupolu sa tri člana posade.

Preglednost sa pozicije vozača je takođe bila loša. Pojedini vozači su čak prijavili da im je optika bila toliko loša da su tokom bitke uvek držali poklopac na prednjoj ploči malo odškrinut kako bi videli teren ispred sebe. Ovaj nedostatak je predstavljao veliko taktičko ograničenje upotrebe T-34 zato što vozači nisu mogli da koriste konfiguraciju terena u svoju korist. Punilac je takođe imao veoma težak posao zato što kupola nije imala korpu (pod kupole koji se okreće zajedno sa njom i u kojoj su smešteni članovi posade). Sličan problem postojao je i kod nekih savezničkih tenkova kao što je M-3 Stjuart. Pod tenka bio je pokriven sanducima sa granatama. U tenku je postojalo 9 granata spremnih za upotrebu, smeštenih u bočnim nosačima borbenog odeljenja. Nakon što bi ovih 9 granata bilo potrošeno, poslužilac je morao da vadi granate iz sanduka na podu što je znatno usporavalo brzinu paljbe.

Dodatni faktori koji su umanjili početni uticaj T-34 na bojnom bolju bili su loše stanje u rukovodstvu armije, nerazvijena taktika upotrebe tenkovskih jedinica i loš sistem obuke, što je sve bila posledica Staljinovih čistkki u Crvenom armiji tokom 1930. god. Mnoge tenkovske posade išle su u borbu samo uz osnovnu vojničku obuku i 72 sata provedena u učionici. Ovi problemi dodatno su povećani lošim ergonomskim osobinama tenka kao i nedodstatkom radija bez kojeg se nije mogla zamisliti koordinacija napada tenkovskih jedinica. Nemački tenkisti veoma brzo su shvatili da sovjetski tenkovski napadi dolaze u krutim formacijama i bez iskorišćavanja prednosti terena. Do 1943-44. god. ovi nedostaci su u velikoj meri otklonjeni ali nivo obuke sovjetskih tenkovskih posada nikada nije dostigao nemački.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Pon Dec 24, 2007 1:07 pm

T-35

T-35 je bio sovjetski višekupolni teški tenk proizveden u periodu između dva svetska rata. Bio je jedini teški tenk sa pet kupola na svetu koji je ušao u serijsku proizvodnju ali se pokazao sporim i mehanički nepouzdanim. Najveći broj tenkova T-35 koji su bili u operativnoj upotrebi u početnoj fazi operacije Barbarosa uglavnom je izgubljeno zbog mehaničkih kvarova, a ne usled neprijateljskog dejstva.

Glavne karakteristike
Dužina 9.72 m
Širina 3.20 m
Visina 3.43 m
Težina 45 T
Brzina 30 km/h na putu
Doseg 150 km
Glavno naoružanje top 76.2 mm model 27/32
Sporedno naoružanje topovi 2 h 45 mm, 5-6 mitraljeza 7.62 mm
Maksimalan oklop 30 mm
Motor M-17 M 12 cilindara
500 konja
Posada 11


Razvoj i proizvodnja

T-35 je projektovan od strane OKMO projektantskog biroa Boljševičke fabrike tokom tridesetih godina 20. veka. Dva odvojena tima projektovala su dva različita tenka. Tim koji je predvodio nemački inženjer Grote radio je na 100 t teškom tenku sa četiri kupole pod oznakog TG-5, koji je bio naoružan sa mornaričkim topom kalibra 107 mm i koji je imao penumatsku servo kontrolu i pneumatsko vešanje. Ovaj projekat je kasnije otkazan.

Koncept velikih, višekupolnih tenkova namenjenih za proboj neprijateljske linije fronta vio je veoma popularan među nekim evropskim armijama između 1920. i 1930. god. Zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka već su imale urađene projekte za ovakva vozila. Drugi tim OKMO, koji je predvodio N. Tsiets radio je na projektovanju tenka inspirisan britanskim Vikers A1E1 nezavisnim tenkom.

Do jula 1923. god. napravljen je prototip tenka težine 35 t koji je bio naoružan topom kalibra 7.62 mm. Prvi protitop je bio unapređen dodavanjem još četiri kupole, dve sa topovima kalibra 37 mm i dve sa mitraljezima. Prvi prototip je imao nekoliko ozbiljnih kvarova na transmisiji i smatralo se da je suviše komplikovan i preskup za proizvodnju. Zbog toga je rad na njemu obustavljen, a napravljen je novi, znatno jednostavniji prototip.

Novi prototip je dobio nov motor, novi menjač i imao je poboljšan prenos. Pored ovih unapređenja, doneta je odluka da se izvrši standardizacija kupola korišćenih na T-35 sa kupolama korišćenim na trokupolnom srednjem tenku T-28. Male mitraljeske kupole bile su identične na oba tenka. Glavna kupola u kojoj se nalazio top kalibra 76.2 mm bila je skoro identična, a jedina razlika bila je ta što je glavna kupola na tenku T-28 imala dodatni mitraljez za dejstvo u zadnjnoj polusferi.

11. avgusta 1933. god. T-35 je ušao u serijsku proizvodnju. Proizvodnja je premeštena u fabriku lokomotiva u Harkovu gde su proizvedene dve serije od po deset vozila.

Iskustvo stečeno prilikom testiranja dva prototipa iskorišćeno je tokom proizvodnje tako da je prvi serijski T-35 Model 1935 već imao određena poboljšanja u odnosu na drugi prototip. Serijski T-35 imao je dužu šasiju i bio je naoružan topovima kalibra 45 mm koji su zamenili topove kalibra 37 mm. Proizvodnja je trajala od 1935. do 1938. god. Tokom čitave proizvodnje, pojedini tenkovi su modifikovani u samoj fabrici kako bi se poboljšale njihove karakteristike. Proizvodni modeli su imali manje kupole iste kao na tenkovima BT-5 samo bez zadnje izbočine. Na nekim modelima su topovi kalibra 45 mm bili zamenjeni bacačima plamena. U poslednjnoj seriji proizvedeno je šest tenkova T-35 Model 1938 sa novim kupolama koje su imale iskošen oklop, sa novim bočnim oklopnim ekranima i novim lenjivcima.

Ruski i zapadni istoričari se ne slažu oko porekla dizajna tenka T-35. Dok zapadni istoričari smatraju da je kao osnova za projektovanje tenka T-35 poslužio britanski tenk Vikers A1E1, ruski istoričari to negiraju. Nemoguće je sa sigurnošću tvrditi ko je u pravu, mada određene istorijske činjenice, kao što je neuspeli pokušaj Rusije da kupi od Velike Britanije navedeni tenk govore u korist zapadnog stanovišta. Međutim, ne sme se zanemariti ni uticaj nemački inženjera koji su krajem dvadesetih godina prošlog veka, u bazi Kama u SSSR projektovali i testirali slične modele tenkova. Uobičajena praksa tog vremna bila je da se aktivno koriste iskustva drugih zemalja u projektovanju i upotrebi borbene tehnike. SSSR, koji je u ovom periodu kupio tankete Vikers Karden Lojd, Vikers E laki tenk i Kruzer Mk II srednji tenk, kao i licencu za novi američki sistem vešanja Kristi, prednjačio je u ovoj praksi.

Zbog izuzetno visoke cene proizvodnje, ukupnno je proizveden samo 61 primerak tenka T-35.

Borbena upotreba

T-35 se nalazio u naoružanju sovjetske 5. samostalne teške tenkovske brigade stacionirane u Moskvi koja je često bila angažovana za učestvovanje u vojnim paradama u periodu od 1935. do 1940. god. U junu 1940. god. pokrenuto je pitanje da li tenkove T-35 treba povući iz aktivne službe, uz mogućnost da budu ili pretvoreni u samohodna artiljerijska oruđa ili dodeljeni vojnim akademijama za obuku pitomaca. Konačan izbor nametnuo je početak napada na SSSR, zbog čega je odlučeno da ovi tenkovi budu upotrebljeni za borbu protiv agresora. Svi borbeno sposobni tenkovi T-35 grupisani su u 67. i 68 tenkovski puk iz sastava 34. tenkovske divizije 8. mehanizovanog korpusa u Kijevskom specijalnom vojnom distriktu.

Tokom operacije Barbarosa, 90% tenkova T-35 67. i 68. tenkovskog puka izgubljeno je ne kao posledica neprijateljskog dejstva već usled mehaničkih kvarova ili su jednostavno bili napušteni i uništeni od strane njihovih posada. Najčešći uzrok zbog kojeg je tenk ispadao iz stroja bio je kvar na transmisiji. Poslednja zabeležena borbena dejstva tenka T-35 odigrala se tokom početne faze bitke za Moskvu. Četiri tenka T-35 korišćena su u sovjetskoj pozadini za obuku tenkovskih posada. Jedan od njih je sačuvan i može se videti u tenkovskom muzeju Kubinka u blizini Moskve.

Tvrdnje da je T-35 korišćen tokom Zimskog rata u Finskoj, koje su se pojavile u zapadnim izvorima, negirane su od strane ruskih istoričara. U Zimskog ratu je zapravo upotrebljen prototip novog višekupolnog tenka SMK koji je onesposobljen tokom borbi kada je naleteo na finsku protivtenkovsku minu. Svi sovjetski pokušaji da se ova grdosija teška 55 t povrati su propali. Fotografije ovog tenka pogrešno su protumačene od strane nemačkih obaveštajaca koji su utvrdili da se na njima nalazi sovjetski tenk T-35C.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:20 am

T-44

T-44 je bio sovjetski tenk koji je ušao u proizvodnju tokom poslednje godine Drugog svetskog rata

Glavne karakteristike
Dužina 7.65 m
Širina 3.15 m
Visina 2.45 m
Težina 31.9 T
Brzina 51 km/h na putu
Doseg 300 km
Glavno naoružanje top 85 mm model ZIS-S-53
Sporedno naoružanje 2×DTM mitraljeza
Maksimalan oklop 120 mm
Motor 12-cil. dizel model V-44
520 konja
Posada 4


Nastanak

Još pre izbijanja Drugog svetskog rata po prvi put se pojavljuje tenkovski projekat koji treba da nasledi T-34 . Zbog katastrofalnog početka sukoba i potrebe za ubrzanom proizvodnjom trenutno dovršenih modela tenkova projekat kasnijeg imena T-44 je bio obustavljen do boljih dana. Ti dani napokon nastupaju posle bitke kod Kurska kada dolazi do oslobađanja dela Ukrajine u kojem započinje proizvodnja prvih primeraka ovog tenka.

Iako je bilo proizvedeno do kraja rata 150 primeraka T-44 niti jedan od njih nije upotrebljen u borbama pošto su zapovednici više preferirali stari pouzdani T-34 , od ove novotarije.

Oprema

T-44 je bio u stvarnosti međugeneracijski tenk između ratno popularnog T-34 i budućeg svetski najmasovnije proizvođenog tenka T-55 . Kao takav tenk on je u sebi imao neke osobine od oba tenka. Gusenice su bile od T-34 , ali sam sistem kretanja je bio od ranih modela T-55 . Slično tome kupola je bila preuzeta od prethodnika, dok je motor bio od naslednika.

Oklop T-44 je bio debeo 120 mm, dok je veličina topa zavisila o verziji tenka i kretala se između 85 i 122 mm. Nakon proizvedenih 1.800 primeraka T-44 1947 . godine se donosi odluka o obustavi proizvodnje kako bi se oslobodili industrijski kapaciteti za gradnju T-55 .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:25 am

T-60

T-60 je bio sovjetski tenk koji se proizvodio između 1941 i 1943 . godine.

Glavne karakteristike
Dužina 4.10 m
Širina 2.30 m
Visina 1.75 m
Težina 5.8 T
Brzina 44 km/h na putu
Doseg 450 km
Glavno naoružanje top 20mm TNŠ
Sporedno naoružanje 1× DT mitraljez 7.62mm
Maksimalan oklop 7–20 mm
Motor 2×GAZ-202
70+70 konja
Posada 2


Nastanak

Način stvaranja ovog tenka je jedinstven u Drugom svetskom ratu, a možda i u celoj tenkovskoj istoriji. Tenkovska fabrika u Moskvi je bila dobila naređenje da počne proizvodnju tenka T-50 , ali tamošnji rukovodeći kadar je ubrzo nakon što su ugledali projekat zaključio da je tako nešto nemoguće proizvesti u njihovoj maloj fabrici. Sa velikom dozom sulude hrabrosti tamošnji glavni dizajner zajedno sa odgovornom vojnom osobom je poslao pismo Staljinu o nemogućnosti ispunjenja zadatog zadatka i predlogu proizvodnje novog tenka koga su oni dizajnirali u roku od samo dve nedelje. Uvidevši predlog novog tenka Staljin i vrhovni štab Crvene armije daju dozvolu za početak proizvodnje tenka koji dobija ime T-60.

Ratna upotreba

Nakon katastrofalnih gubitaka tokom 1941 godine ovaj tenk je bio bez obzira na svoje nesporne nedostatke s oduševljenjem dočekan na frontu za popunjavanje borbenih linija do trenutka pojave dovoljnog broja tenkova T-34. Realno govoreći snaga ovog tenka je bila nedovoljna tako da je u trenutku vatrenog krštenja on bio ravnopravan protivnik samo nemačkom tenku Pancer II. Nekakve minimalne izglede T-60 je još imao i protiv jačih Pancer III i Pancer IV, ali zasluga za to je pripadala pre svega njegovom oklopu, a ne naoružanju.

Stvarno zamišljena namena ovog tenka su bile amfibijske operacije u čemu je trebao da nasledi T-38. Kako takvih operacija izvedenih od Crvene armije do 1943. godine praktično nije ni bilo T-60 nije nikada realno bio testiran.

Oprema

Važnost pridata ovom tenku tokom 1941. godine se najbolje vidi po tome na koji način su obezbeđeni motori za ugradnju u njega. Po Staljinovom naređenju u T-60 su bili ugrađeni svi motori do kojih je fabrika mogla doći, tako da se tu našlo svašta: od klasičnog sovjetskog, preko američkih Fordovih primeraka do običnih automobilskih motora. Na kraju se dešavalo da tenkovi u jednoj diviziji ne mogu zajedno da jurišaju, usled različite snage motora zbog čega su imali različite maksimalne brzine.

U tenk je bio ugrađen brzi avionski top od 20 mm, što je u trenutku proizvodnje predstavljao njegov glavni problem. S druge strane njegov iskošeni oklop od 20 mm je kasnije povećan na 35 mm što ga 1941. godine čini boljim od sličnih protivničkih, ali to već 1942 postaje nedovoljno.

Sveukupno je bilo proizvedeno više od 6.000 primeraka ovog tenka koji prestaje da se proizvodi početkom 1943. godine kada ga i na poslednjoj fabričkoj liniji menja T-70 .
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:28 am

T-70

T-70 je bio sovjetski tenk koji se proizvodio tokom 1942. i 1943. godine

Glavne karakteristike
Dužina 4.29 m
Širina 2.32 m
Visina 2.04 m
Težina 9.2 T
Brzina 45 km/h na putu
Doseg 360 km
Glavno naoružanje top 45mm
Sporedno naoružanje 1× DT mitraljez 7.62mm
Maksimalan oklop 60 mm
Motor 2×GAZ-202
70+70 konja
Posada 2


Nastanak

Bez obzira na kratkoročni uspeh postignut sa tenkom T-60 vojsci su bile veoma jasne njegove slabosti. Zbog toga se 1942. godine pokreće proizvodnja novog tenka pod oznakom T-70 koji je trebao biti poboljšana verzija neuspešnog T-50 i svog delimično uspešnog prethodnika. Pravi razlog nastanka T-60 i ovog tenka se pre svega nalazi u iskorišćavanju proizvodnog kapaciteta malih fabrika koje nisu bile u stanju da proizvode delove za tenk T-34 ili KV-1 .

Oprema i mogućnosti upotrebe

U odnosu na prethodnika oklop ovog tenka je gotovo dupliran na 60 mm što mu je pri ratnoj upotrebi dalo veću izdržljivost na pogotke protivničkih projektila. S druge strane proizvodnja tokom 1942 . godine novog tenka sa topom od samo 45 mm je bilo nedovoljno za bilo koju ozbiljniju upotrebu što drastično skraćuje proizvodni period T-70. Za samo godinu dana od izlaska ovog tenka s proizvodne trake dolazi do uredbe o pokretanju razvoja i proizvodenj njegovog naslednika pod oznakom T-80 .

Mogućnost protivpešadijske upotrebe ovog tenka je bila razmatrana i odbačena sa zaključkom da je za to bolja motorozovana artiljerija zbog čega dolazi do prestanka njegove proizvodnje nakon proizvedenih nešto više od 8.000 primeraka u oktobru 1943. godine.

Jedini ratni zadaci koje su proizvedeni primerci ovog tenka mogli da izvode bili su izviđački zadaci ali su i ovu namenu izgubili zbog sve većeg broja američkih izviđačkih vozila koja su isporučena Crvenoj Armiji u sklopu vojne pomoći zadapnih saveznika.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:37 am

KV-1

Kliment Vorošilov 1 ili skraćeno KV-1 je bio teški sovjetski tenk tokom Drugog svetskog rata.

Glavne karakteristike
Dužina 6.75 m
Širina 3.32 m
Visina 2.71 m
Težina 45 T
Brzina 35 km/h na putu
Doseg 335 km
Glavno naoružanje top 76.2mm model F-34
Sporedno naoružanje 4×DT mitraljeza
Maksimalan oklop 90 mm
Motor 12-cil. dizel model V-2 600 konja
Posada 5


Nastanak

Polovinom tridesetih godina vodećim krugovima Crvene armije postaje očigledna zastarelost njihovog teškog i skupog tenka T-35. Kako bi se utvrdilo koji će od tri ponuđena modela ( SMK, T-100 i KV ) biti najefikasniji u budućem ratu donešena je odluka da se naprave prototipovi sva tri modela koji će kasnije proći vatreno krštenje u ratu protiv Finske. Kako se u borbama kao najefikasniji pokazao KV on ubrzo ulazi u proizvodnju pod imenom KV-1.

Do trenutka obustave proizvodnje u 1943. godini proizvedeno je oko 2.500 primeraka ovog tenka.

Ratna upotreba

Ono što je susret zapadnih saveznika s nemačkim Kraljevskim tigrom bio 1945. godine to je 1941. godine bio susret nemačkih tenkista sa sovjetskim KV-1. Nemci u to doba jednostavno nisu imali terensko oružje dovoljno moćno da uništi KV-1. Tokom invazije Sovjetskog saveza cela jedna nemačka mehanizovana jedinica je bila zadržana dva dana od jednog jedinog KV-1 kojeg nije mogla da savlada.

Prvih 12 meseci rata je zlatno doba ovoga tenka koje traje do trenutka ugradnje u protivničke tenkove topova kalibra 75 mm. Tada nastaje krizno doba koje dovodi gotovo do ukidanja projekta KV-1 koji za tadašnje bojište zbog veličine svog oklopa i slabosti motora postaje prespor, preskup i jednostavno neefikasan.

Ratna upotreba

Osnovno naoružanje ovog tenka je činio top od 76 mm koji po proceni komandanata armije postaje preslab za teški tenk kada se uspeva sa ugradnjom u puno jeftiniji T-34. Oklop od 90 mm koji on ima početkom rata se vremenom povećava što dovodi do smanjenja pokretljivosti. Kako taj problem nije rešen ni ugradnjom jačeg motora polovinom 1943. godine se donosi odluka o obustavi njegove proizvodnje. Kao nekakvo međurešenje tada počinje proizvodnja KV-85 čiji zadatak je borba s nemačkim Tigrom i Panterom do izlaska iz fabrika nove serije tenkova čiji prvi primerak je JS-1 .

Verzije

Od prvobitnog dizajna KV nastao je i njegov bratski projekat KV-2. S druge strane u trenutku pojave prvih tenkova Tigar Crvena armija izdaje naređenje za izgradnju oklopnog vozila koje bi ga moglo uništiti. Iz tog naređenja nastaje SU-152 koji se gradi na osnovu KV-1. Njihove jedina, ali upečatljiva razlika je top kalibra 152 mm što daje novom modelu ime. U vreme pojave na ratištu SU-152 je bio jedino sovjetsko oklopno vozilo koje je bilo sposobno da uništi bilo koji od nemačkih tenkova koji su se tada nalazili u operativnoj upotrebi. Kako su Nemci svojim tenkovima davali imena životinja vojnici Crvene armije krste Su-152 imenom ubica zveri.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:42 am

KV-2


KV-2 je bio sovjetski tenk koji se proizvodio 1940 i 1941 . godine.

Nastanak i rat

Osnovna zamisao koja stoji iza nastanka ovog tenka se krila u proizvodnji jače verzije godinu dana mlađeg tenkovskog brata KV-1 . Masovno uništenje sovjetskih tenkovskih snaga u prvim mesecima rata donosi opštu reorganizaciju vojne strategije Crvene armije . Po novoj koncepciji teško uništivi, ali i teško pokretljivi KV-2 je izgubio svoje mesto bez i jednog ozbiljnog testiranja na ratištu.

Pre obustave proizvodnje 1941 . godine iz fabrika je izašlo samo oko tri stotine primeraka ovog teškog tenka.

Oprema

Glavno naoružanje ovog tenka je činio masivni top od 152 mm koji je 1941 . godine bio gotovo triput veći od najvećeg protivničkog tenkovskog naoružanja. Koliko i prednost taj top je bio i presudni nedostatak pošto je za njega bila potrebna velika kupola koja je težinu tenka prebacila preko 50 tona. Ti osnovni podaci su presudili da se KV-2 proglasi preteškim i preskupim za ratne uslove masovne proizvodnje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:46 am

JS-1

Josif Staljin 1 ili skraćeno JS-1 je bio sovjetski tenk tokom Drugog svetskog rata

Glavne karakteristike
Dužina 9.90 m
Širina 3.09 m
Visina 2.73 m
Težina 46 T
Brzina 60 km/h na putu
Doseg 240 km
Glavno naoružanje top 122 mm D25-T
Sporedno naoružanje 3×DT, 1×DŠK
Maksimalan oklop 130-160 mm
Motor 12-cil. dizel model V-2
600 konja
Posada 4


Nastanak

Tokom 1943. godine kada je najveća kriza po opstanak države prošla Crvene armija odlučila je da se pozabavi svojom tenkovskom doktrinom. Cela nova koncepcija se svela na izgradnju takozvanih srednjih tenkova ili tačnije rečeno T-34. Prva žrtva tog razmišljanja postaju laki tenkovi za koje se procenjuje da su nekorisni za dalju upotrebu pa se obustavlja njihova dalja proizvodnja. Sličnu sudbinu su trebali da dožive i teški tenkovi, ali masovnija pojava nemačkih Panter je dovela do obustave tog plana i stvaranja serije tenkova JS. s idejom zamene tenka KV-1 i KV-85 .

Prva kratkotrajna generacija ovih novih tenkova dobija ime JS-1. Kako je u manje od 6 meseci što se se ovaj tenk nalazio u proizvodnji proizvedeno samo stotinak njegovih primeraka pre bi se mogao nazvati prototipom nego pravim serijskim tenkom.

Oprema

Ako se uporede tehnički podaci između ovog tenka i njegovog prethodnika nalazi se veliki broj sličnih podataka. KV-85 i JS-1 imaju identičan top od 85 mm, motor tipa V-2 i identične gusenice. Nekakve minimalne razlike se mogu naći u visini i težini tenka. JS-1 iako ima puno deblji oklop je malo lakši od svog prethodnika. To se postiglo neznatnim snižavanjem visine i smanjenjem količine municije koju on prevozi u svom malom skladištu.

Ukratko i KV-85 i JS-1 nisu ništa drugo nego međugeneracijski tenkovi između serija KV i JS. Prvi pravi tenk ove nove generacije postaje JS-2 .

Napomena

Uopšteno se danas smatra da su tenkovi imena JS bili sovjetski odgovor na nemački Tigar, ali ta činjenica stoji daleko od istine. Po tadašnjem razmišljanju u Moskvi Nemačka je jednostavno proizvodila premalo tenkova Tigar da bi pobedila ogroman broj T-34.

Zabrinutost koja dovodi do pojave projekta JS nastupa tek pojavom masovne nemačke proizvodnje tipa Panter.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
DzoKv



Broj poruka: 31
Godina: 29
Location: Kraljevo
Datum upisa: 18.12.2007

PočaljiNaslov: Sovjetski tenkovi   Uto Dec 25, 2007 7:50 am

JS-2

Josif Staljin 2 ili skraćeno JS-2 je bio sovjetski tenk tokom Drugog svetskog rata.


Nastanak

Kada posle nekoliko meseci proizvodnje primeraka tenka JS-1 postaje očigledno da on sa svojim topom od 85 mm nije dovoljno jak za borbu protiv najjačih nemačkih tenkova donosi se odluka o njegovom skidanju iz kupole i postavljanju topa od 122 mm. Tim veoma brzim rešenjem Sovjetski Savez je dobio "novi" neuporedivo jači tenk od neuspešnog testnog JS-1.

Prvi modeli JS-2 počinju da izlaze iz fabrika još u aprilu 1944, manje od šest meseci nakon početka izgradnje JS-1. Ovaj brzo izgrađeni tenk će ostati u proizvodnji sve do kraja rata u Evropi.

Ratna upotreba

Vojni zadaci ovog tenka su bili identični onima nemačkih Tigar I i Tigar II. Njihova upotreba se svodila samo na mestima fronta gde se želela postići kratkotrajna vojna nadmoć. Kako se u to vreme Sovjetski Savez nalazio u ofanzivi njegova najčešća upotreba se svodila u pravljenju rupa u protivničkoj odbrambenoj liniji. Kada bi odred JS-2 ostvario postavljeni cilj on bi se povukao u pozadinu u očekivanju novih naređenja za upotrebu na nekom novom odlučujućem mestu.

Razlog za takvu njihovu "ograničenu" upotrebu možemo naći u odluci crvene armije da je ovaj tenk previše vredan da bi se izgubio u nekoj nevažnoj frontovskoj razmeni vatre.

Oprema

Između testnog JS-1 i masovno proizvedenog JS-2 postoje samo tri, ali svima vidljive razlike. Prvu čini top od 122 mm koji ima JS-2. On je veći gotovo 50 posto od onog koga je nosio prethodnik. Najveća briga su bile performanse topa protiv nemačkih tenkova pa je napravljeno testiranje na zarobljenom Panteru prilikom kojeg je zrno iz 122mm topa probilo Panterov prednji oklop, prošlo kroz deo za posadu, probilo motor i na kraju probilo i zadnji oklop tj. prošlo je kroz celi tenk.

Zajedno s njegovom ugradnjom dolazi do veće dužine tenka i pojačavanja oklopa što ovaj tenk težak 46 tona čini isto teškim kao i sovjetski KV-85 ili nemački Panter, ali ujedno i dve tone težim od JS-1. Kako bi se zadržala pod kontrolom ukupna težina tenka smanjena je količina municije koju on prevozi što mu je tokom bitka znalo da zada nemale probleme. Dodatni problem je bio što se municija sastojala iz dva dela, od zrna i barutnog punjenja što je usporavalo brzinu otvaranja vatre, ali vatrena moć 122mm topa je taj nedostatak više nego nadoknađivala.

Pre obustave proizvodnje koja nastupa mesec dana po padu Berlina izgrađeno je sveukupno nešto manje od 3500 primeraka ovog tenka. U proizvodnji on biva nakratko nasleđen od JS-3 koji se nije koristio u Drugom svetskom ratu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Tenkovi drugog svetskog rata

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

 Similar topics

-
» Vojskovođe Drugog svjetskog rata
» Antoan de Sent Egziperi
» Misterije operacije „Barbarosa“
» VALJEVO
» Vlasotince

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ludilo :: -