ludilo


zabava, muzika i sve sto ide uz to
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiRegistruj seLista članovaKorisničke grupePristupi

Delite | 
 

 Carlo Abarth

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 41
Datum upisa : 18.12.2007

PočaljiNaslov: Carlo Abarth   Čet Dec 20, 2007 3:01 am

Osnivac firme, Carlo Abarth, roden je 1908. godine u Becu. Karijeru je zapoceo još dvadesetih i tridesetih godina kao vozac i mehanicar na moto trkama.Godine 1928. izraduje svoj prvi auspuh i postaje specijalista za izduvne sisteme kod motocikala i automobila. Životni put ga vodi preko Kraljevine Jugoslavije (gde je jedno vreme živeo), do Italije gde se trajno nastanjuje.Firma "Abarth & C." osnovana je 1949. godine posle raspada projekta "Cisitalia" na kome su zajednicki radili Karlo Abart, dr. Ferdinand Porše, Rudolf Hrucka i posle obaveza u FIAT-u Dante Djakoza. Abart nije odustajao od zamisli da proizvodi brze automobile, a put do pocetnog kapitala vodio je preko projektovanja i proizvodnje izduvnih sistema. Dobri poznavaoci tvde da Ferari, Alfa Romeo, Lanca, FIAT... cudesnom i uzbudljivom zvuku svojih motora najviše duguju Abartu.

Njegovoj afirmaciji pomažu i poznanstva sa Porsche, Hruska, Nuvolari i Dusio koji su smatrali Abartha za genijalnog inženjera.. Ovaj samouki majstor je kupovao delove i razvijao svoj model 1000 za trke, istovremen poceo je i proizvonju delova za tjuning automobila, poceo je sa izduvnim sistemima, usisnim granama, ventilima i ogibljenjima kao i ostalim potrebštinama za trke. Posao je postepeno stabilizovao u cetiri razlicita pravca: modifikovanje serijskih automobila (Fiat, Lancia, Simca, Porsche, Ferrari), izduvni sistemi (Ferrari, Maserati i Alfa Romeo), automobil za postavljanje rekorda i dizajniranje i projektovanje sportskih automobila. Fabrika je nudila i kitove za tjuning vozila Fiat, a na trkama je ucestvovala sa svojim modifikacijama.




Veoma brzo se osniva i trkacko odeljenje, a vec 1951. godine kompanija se seli u Torino, gde pocinje saradnja sa gigantom italijanske auto-industrije, grupacijom Fiat. Predstavljanje Fiata 600, 1955. godine, bilo je prekretnica za Abarth.Veliki tjuning potencijal koji je ovaj automobil imao, inspirisao je Abartha da vec sledece godine na Salonu automobila u Briselu prikaže svoje videnje. Novi model je nazvan Fiat Abarth 750 Berlina S. i. ”Elaborazione”. Iza ovog dugackog imena stajao je, spolja, skoro nepromenjeni Fica, dok su sve modifikacije bile ispod lima. Naime, na tabli se nalazio obrtomer, cetvorostepeni menjac je bio drugacije podešen, a najvece modifikacije su bile izvršene na motoru koji je imao 40 KS. Donji postroj i izbor guma je za civilne verzije ostao nepromenjen. U praksi, automobil je imao vecu maksimalnu brzinu od 130 km/h i bolje ubrzanje. Cena mu je bila visoka i iznosila je oko 7.500, tadašnjih DEM, što je bilo cak za hiljadu više nego što je bilo potrebno izdvojiti za Opel Rekord, medutim, ipak je nalazio kupce.Ubrzo je bio dostupan i ”Mille Miglia” agregat, sa kojim je tokom 1956. i 1957. godine oboreno više svetskih rekorda (na primer, jedan specijalno pripremljen Abarth sa ovim motorom je vožen punih 48 sati, prosecnom brzinom od 140,65 km/h). Na tržištu ponudeni automobili sa ovom mašinom su imali 46 KS pri 6000 obrtaja i maksimalnu brzinu od 135 km/h. Pri testiranju je utvrdeno da automobil ide i do 7 km/h brže ako je poklopac motora otvoren, jer je termicko opterecenje motora bilo vrlo izraženo, a ovako je omoguceno dodatno hladenje.
U februaru 1961. godine predstavljen je novi model, nazvan Fiat Abarth 850 TC Berlina (TC: Turismo Competizione). Spolja ovaj model nije daleko otišao od obicnog Fice, osim hladnjaka za vodu i ulje u prednjem delu i šara na karoseriji. Montiranje dodatnih hladnjaka bilo je neophodno jer dalji tjuning motor jednostavno nije mogao da izdrži. Zapremina je iznosila 847 kubnih centimetara i agregat je bio veoma modifikovan u odnosu na serijsku mašinu. Snaga je iznosila 52 KS pri 7000 obrtaja. Donji postroj je bio kvalitetno doraden, kocioni sistem je dobio diskove na prednjoj osovini, a ogibljenje je dodatno ukruceno. Kupci su mogli da biraju izmedu menjaca sa cetiri ili pet brzina i modifikovanog prenosa u cilju boljeg ubrzanja ili vece maksimalne brzine. Ova verzija je razvijala oko 145 km/h, a još bolje rezultate su postizale verzije 850 S i 850 SS (55-57 KS).

Iste godine, pojavio se i dodatno tjunirani model nazvan Abarth 850 TC Nirburgring Berlina (koristio se i naziv 850 TC Corsa), koji je imao motor od 64 KS pri 7000 obrtaja, a u trkackom trimu imao je i 68 konja.
Kasnije, specijalna 850 TCR Berlina - grupe 5, sa dva dupla Webber karburatora razvijala je, citavih 93 KS pri 8400 obrtaja u minuti.
fica2.jpg Uporedo sa ovim modelima razvijena je i jaca verzija, 1000 TC Berlina. Imala je 982 ccm zapremine i razvijala 60 u putnickoj, a 88 KS u trkackoj pripremi. U zavisnosti od želja narucioca, maksimalna brzina je mogla da bude, u ono vreme vrtoglavih, 200 km/h. Iako su ovo bili modeli doradeni do krajnjih granica Ficine koncepcije, još uvek je bilo mesta za dalje povecanje snage i brzine. Upravo takav je bio 1000 TCR Berlina - grupe 5 iz 1968. godine, koji je razvijao 110 KS.
Godine 1970. pedstavljen je poslednji, ali najekstremniji Abarth 1000 sa oznakom TCR namenjen iskljucivo trkama. Visoko modifikovan motor imao je 112 KS pri 8200 o/min. Sa dugim prenosnim odnosima, pripremljenim za kružne trke, ovaj automobil je dostizao i 215 km/h.
Opticki, ovaj Abarth je i izgledao ”ljuto”, sa magnezijumskim tockovima, proširenim blatobranima i vecim hladnjakom u prednjem delu. Težina modela 1000 TCR bila je samo 570 kg. Ovaj potpuno trkacki automobil, dugu sportsku karijeru ipak nije imao, s obzirom da se Abarth 1971. godine povlaci sa takmicenja. Naime, Fiat, 1970. godine u celosti kupuje kompaniju Abarth i potom joj potpuno menja proizvodnu filozofiju. Od tada, Abarth postaje sportsko odeljenje Fiata i prestaje proizvodnju modela baziranih na Fici ili Fiatu 600 D.

Danas je Abarth cest izbor ljubitelja klasicnih automobila sa trkackim ambicijama. Relativno veliki, ali nikada tacno poznat broj napravljenih komada, spušta im cenu. I rezervni delovi su medu najjeftinijim u svetu starovremenskih vozila i dobar deo je preuzet sa serijskog modela. Cena jednog Abartha se krece od 35.000 evra za model 1000 TCR sa trkackim pedigreom i spušta se do 10.000 evra za prvu seriju 750 Berlina. Ovo su cene za automobile u 1a, odnosno, perfektnom stanju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://mrkva.lifeme.net
 
Carlo Abarth
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Monako
» Arhitektura Baroka
» Velika ljubav: Sophia Loren i Carlo Ponti

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ludilo :: svastara-
Skoči na: